Svako od nas treba da ima glas razuma. Ne sopstvenog. Nego nečiji drugi glas. Taj neko treba da bude osoba od poverenja, da bude kvalifikovano razuman i da zna da je pozvan da iznese svoja razumna zapažanja. Ne smete se nikad naljutiti na glas razuma. Možete da ga ne čujete i ne poslušate. Ali nemate prava da se naljutite. Tako ćete saznati o sebi dragocene stvari. One do kojih sami ne biste došli, jer koliko smo skloni da sami sebe najstrože ocenjujemo i najljuće kritikujemo, toliko volimo i da zažmurimo i ne vidimo ono sa čim nam je teško da se suočimo.

Pošto nikoga ne možemo zaposliti kao glas razuma, a takođe nemamo pravo da nekoga opteretimo tolikom odgovornošću, najmudrije je da se okružimo razumnim osobama i da pažljivo slušamo njihova zapažanja. Pa kad sledeći put nešto ne možemo da sagledamo, možemo prvo da se zapitamo kako bi to videla i razložila ta i ta razumna osoba? A zatim možemo da je pitamo, čisto da proverimo sebe.

Teško je biti potpuno razuman i razložan i posmatrati sebe objektivno. Čak i onda kad subjektivnost dolazi iz vrlo čiste svesti, iz dubokog poznavanja i prihvatanja sebe, iz spremnosti da se suočimo, poduhvatimo, saznamo, osvestimo još više.

Čak i tada neko drugi ima veće, ravnije i čistije ogledalo.

Velika je privilegija družiti se sa boljima od sebe. Tako stalno učite o sebi. A svaki vaš prijatelj je u nečemu bolji od vas.

top 5 samih smeshnih anekdotov k 1 aprelya 1036 41714 Dragocene stvari koje saznajemo o sebi od drugih

Jedni drugima možemo da budemo glasovi razuma

Tamo gde nas obuzima bes, emotivni naboj, nestrpljenje i težnja da okončamo stvari po kratkom postupku, neko drugi, neupleten emotivno u vašu priču, ima uvid. I on može da vam kaže koja je vaša pozicija i koje su vam opcije, objektivno i realno. Može da vas podseti kako ste prošli, kad ste se prošli put tako upecali i reagovali ishitreno i pod nabojem. Svojim razumom može da dozove vaš. Isto to možete i vi da uradite za nekog drugog. Uvek je bolja perspektiva onoga ko posmatra sa strane, nego onog ko je deo slike.

Možda ste plahi i uvredljivi. Ali sigurno imate prijatelje koji poznaju tu vašu nezgodnu osobinu. I koji su spremni da vam priđu mirno i nežno, da vas ne izazovu i ne uvrede. Ili da podnesu malo oluje, dok se ne dozovete pameti. Da se sukobe sa vama i dopuste vam da ispucate svoju plahovitost, da otpustite deo naboja koji vam smeta da sagledate stvari realno.

Možda ste ranjivi i preterano samokritični, pa će vas razuman prijatelj najpre utešiti i pružiti vam punu podršku i razumevanje. A zatim će vam ponuditi drugačiju perspektivu, materijal za razmišljanje.

Možda ste zbunjeni i daleko od svake ideje zašto se dešava to što se dešava i kako da izađete sa tim na kraj. Biće vam potrebno nekoliko glasova razuma. Ako svi kažu slično, to je to. Verujte im potpuno.

Ponekad samo treba da slušate i razmišljate. Da pustite da glasovi razuma postignu saglasje sa vašim osećajem. Nekad će vas oprečnost tih glasova i vašeg osećaja uveriti da treba da poslušate sebe. Nekad će oni potvrditi vaš osećaj.

A kad potpuno ne znate šta da radite i pitate prijatelja, obraćajući se njegovom glasu razuma, iskustvu i poznavanju vas, poslušajte ono što vam kaže. Ne zato što je to tačno ono što treba da učinite, nego što će vas to dovesti do onoga što tačno treba da učinite.

Način vašeg prijatelja, iako razuman, nije vaš način. Ali pokušajte tako. Preduzimajući akciju prema uputstvu, otkrićete sopstveni način za akcije takve vrste. Tako se uči.


Aleksina Đorđević

Editors choice