Dream on

Dream on

U Istanbulu sam.

Šetajući kaldrmom, osećam miris kafe i čujem zveckanje đžezvica.

Uporni i neumorni trgovac juri me i nudi mi zelenu i crvenu svilenu tkaninu.

Trčim.

Nailazim na predivne fontane pune latica svetloroze ruža koje su smeštene u dvorištu nekog harema.

Gledam ih.

Smejem se.

Ujutru dok sam se sećala svog sna, shvatila sam da sam pred spavanje čitala knjigu od Orhana Pamuka “Zovem se Crveno”. San sam protumačila kao nešto lepo i to dobro raspoloženje je nastavilo da me prati i na javi. Možda i nije daleko od istine da onako kako sanjaš tako i živiš.

Sa tim mislima sam se razbudila. Skuvala sam kafu, uključila kompjuter i pronašla tumač snova. Nije to odavno sveska sa naslovom “Sanovnik”.

Pod gradom je pisalo da mi treba promena. Tumačenje za fontanu nisam našla, mada učinilo mi se da bi sledbenici Frojda odmah imali odgovor.

Kad smo već kod Sigmunda Frojda, jedno od njegovih otkrića jeste vezano upravo za snove. On je tvrdio da emocije koje su duboko zakopane u našem nesvesnom tokom sanjanja izranjaju u izmenjenom i iskrivljenom obliku. Zapamćeni delovi snova mogu da nam pomognu da te emocije otkrijemo i razrešimo. Snove je nazivao “kraljevskim putem u nesvesno” i njihovo tumačenje je bilo jedno od osnovnih metoda njegovog rada.

Nisam sigurna da li baš sve snove treba tumačiti, analizirati i u njima tražiti neke skrivene i neprihvatljive želje. Neki su sigurno značajni i imaju dubok smisao, ali mnogi su i samo odraz naše svakodnevnice. Uprošćenog života.

Poznato je i da veliki osvajač, Aleksandar Makedonski, nije išao u rat bez tumačenja snova. Snovi su imali i veliki praktični značaj. Ljudi su verovali da oni predskazuju budućnost, pa su se u skladu sa tim predviđanjima i ponašali.

Da li ste znali da se u vezi sa snovima razlikuju dva psihološka procesa?

Prvi je pretvaranje latentnog sna u manifestni i zove se rad snova, a drugi je obrnut i predstavlja njihovo tumačenje.

Rad snova objašnjava kako snovi uopšte nastaju. Prvobitni psihološki sadržaj se najpre smanjuje po obimu. Nakon toga u drugoj fazi dolazi do zamene elemenata latentnog sna sa nekim udaljenim nagoveštavajućim simbolima, tj. maskira se latentni san i dobijamo neobičan sadržaj. U ovoj fazi, kažu naučnici, dolazi do cenzure neprihvaćenih želja i emocija. Treća faza nam objašnjava kako uopšte san nastaje u našim glavama i ostaje zapamćen. U njoj dolazi do pretvaranja misli i osećanja u slike kojih se mi po buđenju sećamo.

Bez obzira na to što snovi imaju svoj način nastanka i metode da se rastumače, ne treba da se zaborave njihove druge odlike. Mnogi umetnici upravo iz čudesnih predela sopstvenih snova prenose najoriginalnije misli, ideje, slike, zvuke i oblike na svoja umetnička dela. Snovi nam razotkrivaju šta i koga volimo, ko nas privlači, ali i čega se plašimo.

Postoje i ružni snovi. Ja se trudim da i njih zapamtim i da na njih gledam kao na indikatore problema koje treba da rešim. Tako mi oni,  iako ne uvek prijatni, jesu jako korisni. Snovi mi pomažu da bez granica budem u dodiru sa sobom. Oni su nam tu za tumačenje nesvesnog, otkrivanje sebe, za proricanje i poricanje, za maštanje, uživanje, ohrabrivanje ili prosto za ćaskanje o njima . Snovi su odraz naše ljudskosti. Zato – dream on.

Jelena Cvetinović