Najmanji broj ljudi gleda svoja posla i živi svoj život. Ostali su prazni i dokoni i čak i ako su relativno zauzeti, glavno zanimanje im je sve osim gledanja svog posla.

Oni su gledači velikog brata, rijaliti publika. Kako ih zanimaju svađe i dnevna problematika na farmi, tako ih zanima i šta imate za ručak, šta vam je to u kesi i koliko ste para dali za to, ko je onaj visoki tip, što vam je onomad dolazio, šta se to čuje iz vašeg stana, je l’ to pravite novi raspored, je l’ se stvarno ona vaša prijateljica razvodi i da li im se učinilo, ili ste sinoć plakali u kupatilu, da vas slučajno onaj vaš ne tuče?!

Sve ih interesuje i sve prate. Vaš privatni život je njihov društveni život.

Vi toga možda niste ni svesni, ne zanima vas, ne obraćate pažnju i držite se kurtoazne komšijske i kolegijalne komunikacije. Ali, ima momenata kad se svi rijaliti konzumenti nekako udruže i počnu da vas presreću sa istim pitanjima. Onda postanete svesni. I osećate se ugroženo. A to su obično periodi kad se nalazite pred nekom odlukom, balansirate na nekoj ivici i osećate se kao da sve jedva čekaju da posrnete i padnete u ambis – i unesete uzbuđenje u njihovu svakodnevicu.

Recimo, kad svi počnu da vas pitaju kad mislite da se udate.

Tako vas vrlo razgovorljiva komšinica odjednom prepadne direktnim pitanjem i bude petnaesta u roku od nedelju dana. Kao da svi znaju nešto što vi još ne znate i o čemu ne želite ni da razmišljate. Pri tom, ne ostaju samo na pitanju. Nego žele da znaju i da li ste se vi to posvađale sa dosadašnjim dečkom i da li je onaj visoki što je onomad dolazio vaš novi dečko i da li je to nešto ozbiljno i još vam kažu kako nikako niste sve mlađi i pri tom vas gledaju onako procenjivački, kao da vam uzimaju meru za venčanicu i sanduk istovremeno.

gledaj svoja posla1 Dušebrižnici u akciji: Gledaj svoja posla

I tako, kad su mene u jednom periodu krenule da spopadaju razne vrlo razgovorljive osobe, prestala sam da se zbunjujem i počela sam da razmišljam. Pa sam jednom na pitanje uzvratila pitanjem a zašto me svi pitaju kad ću da se udam. Na šta mi je komšinica sa širokim šeretskim osmehom uzvratila pa zašto da tebi bude bolje nego nama. Otkrila mi je suštinu bezočnog interesovanja okoline – oni stalno upoređuju svoju situaciju sa vašom i ako im se čini da ste slobodniji, uspešniji, zadovoljniji, opušteniji i drugačiji od njih, zaključuju da vam je bolje nego njima i to im se uopšte ne sviđa. Oni vole kad osećaju kako su svi u istom sosu, a naročito vole kad neko ko se kurči svojom posebnošću na kraju upadne u isti šablon i život mu nije ništa posebno, tojest, donese mu gomilu poznatih problema, u kojima imaju punu kompetenciju. Onda mogu da saosećaju sa vama, da vas sažaljevaju, nude savete, raspoloženi su da vam pomognu i prihvate vas kao izgubljenu ovčicu, koja se vraća svom stadu.

Među ustaljena bezočna pitanja spadaju i zašto si se toliko ugojila, ili smršala, a ono što žele da čuju je neka priča o zdravstvenim problemima, hormonalnim poremećajima, o nečemu što vas jede i sa čim se borite, kao sav normalan svet. Neće im se sviđati da čuju da se baš dobro osećate i da ste zadovoljni sobom.

Možete pokušati da im zavarate trag i ispričate neku masnu laž, koja će im pružiti materijal za istraživanje narednih mesec dana, ili možete uporno držati distancu i sa osmehom na licu na uvodno pitanje kako ste odgovarati da ste hvala na pitanju, odlično. A možete i biti sasvim bezobrazni i na svaki prepad odgovoriti nešto kao to se vas svakako ne tiče i trebalo bi da gledate svoja posla. A možete i da im predložite da instalirate kamere u svom stanu i povežete ih sa njihovim kompjuterom, pošto vas mrzi da im podnosite izveštaje.

Konzumenti rijalitija neće prestati da gledaju vaša posla, da vas ogovaraju i istražuju po vašoj privatnosti, ali će možda prestati sa direktnim prepadima.

Aleksina Đorđević

Editors choice