Ako se zateknete bilo gde u Francuskoj, možda i na putu za Pariz, ne bi trebalo da propustite priliku da obiđete dolinu reke Loare. Dolina Loare, najduže francuske reke, poznata je po dvorcima koji na njoj leže. Njih ima oko 300, a oni u centralnom delu doline ove reke, između mesta Sili na Loari i Šalon na Loari, pod zaštitom su UNESCO-a od 2000. godine. Za dolinu su, osim dvoraca, karakteristični i brojni vinogradi.

Danas, neki od ovih dvoraca su hoteli, neki su u privatnom vlasništvu i služe kao kuće ili vikendice, a neki pripadaju vladi i otvoreni su za turiste. Iako nisu mnogo međusobno udaljeni, svaki od njih je poseban jer su građeni u različitim epohama, a još bitnije – u različite svrhe. Neki od njih su pretrpeli teške krađe i uništavanja za vreme Francuske revolucije, drugi za vreme svetskih ratova, kada su služili vojsci. Ipak, dvorci su manje-više očuvani i svojom bajkovitošću privlače turiste iz celog sveta, najviše zbog toga što pružaju mogućnost da se “preselimo” u XV, XVI, XVII vek…

Neki od najinteresantnijih dvoraca su Šambor, Šenonso, Bloa, Šomon…

Šambor

Ovo je najveći loarski dvorac i jedan od prepoznatljivijih dvoraca na svetu. Šambor ima arhitekturu karakterističnu za francusku renesansu. Gradio ga je kralj Fransoa I u XVI veku, a izgradnja je trajala dvadesetak godina. Kralj ga je koristio samo kada je išao u lov, a inače je imao druga dva dvorca u kojima je živeo, Bloa i Ambuaz.

zamak Dvorci Loare

Dvorac se sastoji iz centralne tvrđave i četiri kule koje okružuju taj centralni deo. Iako dobro utvrđen, dvorac nije trebalo da štiti od neprijatelja – čak i šanac i bedem su tu više iz dekorativnih razloga. Posebno je interesantan predivno ukrašen krov, za koji je kralj želeo da što više podseća na vedutu Konstantinopolja. Njegov krov zapravo čini 11 različitih kula i 3 dimnjaka, raspoređenih, naizgled, bez ikakve simetričnosti, dok krajnji rezultat upućuje na suprotno – linija krova zaista izgleda kao da je svakom delu baš tu mesto.

Zanimljivosti:

  • ovaj dvorac ima čak 440 soba i 365 kamina;
  • poslužio je kao inspiracija za Royal Holloway Londonskog univerziteta;
  • 1939, pre početka Drugog svetskog rada, “Mona Liza” je preneta iz Luvra u Šambor jer se verovalo da će tamo biti najbezbednija.

Šenonso

Nalazi se blizu sela Šenonso na reci Šer. Pojavljuje se u rukopisima još u XI veku! Međutim, današnji Šenonso ne liči na onaj iz XI ili XII veka. Do temelja je srušen u XVI veku, kada je izgrađen potpuno nov dvorac koji najviše liči na današnji.

Nicest spot frozen Castle ❄️☃️☀️ #chenonceaux

A post shared by Nemo (@nemovimies) on

Ovaj dvorac prošao je kroz mnoge ruke i svaki od vlasnika na njemu je ostavio svoj pečat, često usko povezan sa onim za šta su ga vlasnici najviše koristili – Katarina Mediči ga je najviše koristila za veličanstvena noćna okupljanja koja je organizovala; Luiz, žena Henrija III, posle muževljeve smrti besciljno je lutala njegovim hodnicima na čije je zidove postavila crne tapiserije sa kosturskim glavama. U XVIII veku, mnoge njegove statue prebačene su u Versaj.

Za vreme Francuske revolucije, dvorac nije bio srušen jer je predstavljao jedini način za prelazak reke u krugu od nekoliko milja, a i zbog toga što se na njemu dobro zarađivalo. Njegovo ime promenjeno je za vreme ove revolucije iz Chenonceaux u Chenonceau kako bi, kako se pričalo, tadašnja vlasnica udovoljila revolucionarima i izbacila to “kraljevsko x”. Iako ne postoje verodostojni podaci koji bi ovo potvrdili, ipak je danas ime dvorca “republikansko”, Chenonceau.

Zanimljivosti:

  • prvi vatromet ikada u Francuskoj bio je upravo u Šenonsou, povodom dolaska Fransoa II na presto;
  • 1913. dvorac je otkupila porodica Menije, poznata po proizvodnji čokolade, u čijem vlasništvu je i danas;
  • Šenonso je, posle Versaja, najposećeniji francuski zamak.

Bloa

Ovo je zamak u francuskom gradiću Bloa, koji obuhvata nekoliko različitih zdanja koja su građena u periodu od XIII do XVII veka, tako da njegova arhitektura obuhvata predstavlja kombinaciju različitih stilova iz nekoliko epoha: gotskog, renesansnog, klasičnog…

bloiszamak Dvorci Loare

Jedna od najstarijih soba ovog zamka datira iz samog početka XIII veka i jedna je od najvećih očuvanih soba gotičkog stila danas. Korišćena je za razne velike sastanke i okupljanja, ali i kao sudnica.

Fransoa I je u XVI veku po nagovoru supruge, koja je želela da se u njega preseli, obnovio ceo zamak i dodao mu novo krilo. U tom krilu napravio je jednu od najvećih biblioteka tog vremena koja je, nakon što je kraljica umrla, premeštena u zamak Fontenblo, a kasnije su te knjige bile poput jezgra za Nacionalnu biblioteku Francuske.

Zanimljivosti:

  • dvorac ima 564 sobe, od kojih 100 spavaćih, ali svaka soba ima kamin;
  • za vreme Francuske revolucije revolucionari su, u želji da unište sve tragove plemstva, pokrali i uništili zamak koji zamalo da bude srušen – spasilo ga je to što je služio kao kasarna;
  • danas je Bloa otvoren za turiste i možete videti “otrovni kabinet” Katarine Mediči, odnosno prostoriju u kojoj je navodno krila otrove, što je najverovatnije samo soba u kojoj je držala vredne predmete kako bi ih pokazivala gostima.

Izvor fotografija: unsplash.com


Dejana Knežević voli knjige (one opipljive), crnu boju i Avenged Sevenfold; Behemota, kafu i McQueen-a. “I am sick of lovable people, somehow they are all a lie.” (D. H. Lawrence)

Editors choice