Emotivna trgovina: Bolje priznaj

Emotivna trgovina: Bolje priznaj

Nismo svi vešti lažovi, niti sposobni da se izvučemo sa najmanjim posledicama, kad nas uhvate u laži. Ponekad slažemo da kupimo vreme dok ne smislimo šta ćemo, ponekad naša laž nekog štiti, a ponekad prosto ne možemo da rizikujemo da zbog iskrenosti izgubimo nešto što mislimo da ćemo izgubiti, jer je istina previše naporna, ružna ili neprilična.

Možda lažemo saterani u ćošak, ali istina će nas isto tako, pre ili kasnije saterati u ćošak.

I šta ćemo tada?

Možemo da nastavimo da lažemo i da se uplićemo, a možemo da priznamo.

Razuman razlog za priznanje je kad vidimo da se situacija odvija tako da nećemo još dugo moći da se krijemo iza svoje laži. Onda procenimo momenat, najavimo razgovor tome kome treba da priznamo, stisnemo petlju i kažemo nešto kao moram nešto da ti kažem i neće ti se dopasti.

Nerazuman, ali razumljiv razlog za priznanje je olakšavanje savesti. To je takođe i vrlo sebičan razlog. Da bismo sebe rasteretili, opteretićemo onog ko je živeo u blaženom neznanju. Nastupićemo kao grešnik koji se kaje i traži oproštaj, a ta pozicija potpune izloženosti takođe je svojevrstan zaklon iza koga krijemo svoje sebične motive. I predajemo svu odgovornost za dalji razvoj događaja onome kome predajemo i priznanje. Vrlo zajebano.

Vrlo je verovatno da ćemo oproštaj i dobiti, možda ćemo provesti neko nategnuto vreme u pokajničkom ponašanju, ali nešto u nama će ovo shvatiti kao dozvolu da i sledeći put uradimo isto ili slično.

liar woman2 Emotivna trgovina: Bolje priznaj

Ako ste nekad bili u poziciji da opraštate grešniku koji se iskreno kaje i moli vas za oproštaj, onda znate. Sledeći put ćete već biti sasvim rezignirani, a o poverenju da ne govorim. Olakšavanje savesti je smrtonosniji otrov za poverenje, nego kad vas uhvate u laži. Jer onaj ko vas je provalio ima bar neku satisfakciju, ima čime da nahrani ego, ako mu je već srce ranjeno. Može da kaže i sebi i vama da nije bio toliko glup i naivan i može da vam oprosti sa kraljevske visine, zadržavajući dobro mišljenje o sebi.

Međutim, ima takvih tereta savesti koje osoba čuva do kraja svog života, a kad dođe suočavanje sa krajem, prosto ne može da se razreši zemaljskih muka, dok se ne ispovedi. Dok svoj teret ne preda onima koje ostavlja. Pa kako se snađu sa njim. Tada čovek ne traži oproštaj, nego razrešenje. Ne može da ispusti dušu i prestane da pati, dok ne otkrije tajnu sa kojom je živeo.

Laganje zahteva da to činite svesno i sa punom odgovornošću. Sa svešću da ćete jednom hteti ili morati da priznate.

Laganje je riskantno, a priznavanje još i više.

Nemojte lagati iz straha i gluposti. Svaka laž stiže na naplatu, pa kad već ulazite u tu trgovinu, prihvatite odgovornost za plaćanje.

A cena je možda čuvanje tajne. Doživotno.

Aleksina Đorđević