Ako ste iole ljubitelj dramske umetnosti, onda ste verovatno gledali makar jednu predstavu ovog pisca koja se igra u beogradskim pozorištima. Ukoliko još niste to uradili, smatrajte se površnim poznavaocem savremene književnosti. Evo i zašto.

Verovatno najpoznatija Šmitova (Eric Emmanuel Schmitt) predstava “Zagonetne varijacije” igra se na maloj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu punih 13 godina. U odnosu na toliki staž, pet godina zvuči malo, a toliko je “Posetilac” na repertoaru Ateljea 212. Monodrama “Oskar i mama Rouz” takođe se veoma uspešno izvodi u Beogradskom dramskom pozorištu, a najmlađa od tih predstava nosi najdramatičniji naslov, “Mali bračni zločini”.

Naprosto ne možete da se ne zapitate čime to ovaj pisac već godinama oduševljava gledaoce i čitaoce širom sveta. Erik Emanuel Šmit je doktor filozofije, a filozofi uvek tragaju za istinom. Međutim, u jednom intervjuu izjavio je da mu filozofija služi samo kao instrument pomoću koga njegovi pozorišni komadi postaju precizniji i dobijaju dublji smisao. Verovatno je u tome tajna njegovog uspeha. Filozofska dimenzija jeste upravo ono što Šmitovim delima daje univerzalno značenje, jer sva njegova dela postavljaju suštinska pitanja koja se tiču svih.

Većina Šmitovih dela protkana je temom ljubavi. Ali ljubav ima razne oblike u njegovim dramama i nikada ne služi samo kao instrument koji će priču učiniti lepšom i primamljivom. Ljubav pokreće likove da preispitaju svoje brakove, sebe same, da se zamisle nad onim što su mislili da oduvek znaju. “Mali bračni zločini” podrobno se bave ljubavlju unutar braka i navodi sve one koji su u braku da se zapitaju da li zaista poznaju osobu s kojom dele život. Da li su zaista sigurni u svoju ljubav i ljubav svog partnera ili su spremni na večnu vernost samo zbog straha od samoće i nepoznatog? Da li svi mi igramo fer kada je ljubav u pitanju, ili smo spremni da se služimo raznim smicalicama kako bismo dobili ono što hoćemo i vratili ono što smo izgubili? Gde je granica između ljubavi i strasti i može li jedno da zameni drugo? Nema tog braka ili veze koji ne bi podlegli Šmitovom budnom analitičkom oku.

slika 113 Eric Emmanuel Schmitt: “Ljubav, vera i nada”

Nela Mihailović i Boris Pingović u "Malim bračnim zločinima"

Ljubav u “Zagonetnim varijacijama” jeste sredstvo kojim jedan od likova pokušava da dođe do istine. Pomoću ljubаvi jedan čovek slomljenog srca uspeva da zaviri u dušu svog suparnika, arogantnog i ostarelog pisca, ostavljajući ga da jeca nad njenim posmrtnim ostacima.

Vera u Boga takođe je inspirisala mnoge Šmitove komade. Nalazimo je kao slamku za koju se hvata smrtno bolesni dečak u bestseleru “Oskar i mama Rouz”, po kojem je nastala istoimena predstava. U “Posetiocu” ovaj pisac istražuje da li ima mesta za religiju u svetu u kojem su se desile tolike strahote. Ako ima, onda mora da i Bog pati, a u tom slučaju verovatno bi se obratio za pomoć čoveku koji je najdublje pronikao u tajne ljudske duše – nikom drugom do Frojdu.

slika 210 Eric Emmanuel Schmitt: “Ljubav, vera i nada”

Dragan Nikolić i Voja Brajović u sceni iz "Posetioca"

U predgovoru “Posetioca” Šmit kaže: “Tu sam uneo svoja intimna pitanja, izrazio svoju zabunu, kao i svoju nadu… Kako verovati u Boga posle Aušvica?

Da, nada poslednja umire i ostaje nam kao sigurno utočište kome uvek možemo da se vratimo ukoliko se uplašimo odgovora na večna pitanja koja postavlja Šmit u svojim delima.


Irena Vuksanović je po obrazovanju profesor književnosti, ali mnogo više voli da piše nego da priča. Ne voli romantiku, ali voli romantizam. Nije vegetarijanac, ali obožava životinje. Ne voli da glumi, ali redovno posećuje pozorište. Zato je i pokrenula svoj blog Suflerka.

Editors choice