singers wanted casting call at media local studios 606x349 Estradna (ne)umetnica

Nakinđurena devojka naginjala je ragolićena prsa. Premalo parče tkanine prikrivalo je vrhove majčinskih izvora, i vulgarno ih nametalo okruženju. Ona je glasno vriskala i zapomagala u dosadnom stihu koji je ponavljala bezbroj puta, dok ju je harmonika podržavala brzim ritmom. Špicasti vrhovi na lakovanim čizmama, gazili su kablove na bini, sigurno je zato povremeno samo nemo otvarala usta. Neko je rekao da je ona prošle godine uzela titulu “Grand Zvezda”,  još uvek ne znam šta to znači. “Mora da je zvezda jer ima nabudženi prednji trap”- podrugljivo sam rekla drugarici, od čega se ona zacenjeno zasmejala.

Ovde sam sa nekoliko bliskih prijatelja, povodom važne proslave nekog poznanika. No nebitno, došli smo jer kultura tako nalaže, da ispoštujemo čoveka. Međutim, izgleda da smo jedino mi znali šta znači reč “kultura”. Gosti lokala pentrali su se po stolovima, nekad su i kružili oko njih, nije bilo pravila. Smešila sam se, iako su čepovi u ušima popuštali. Odbrojavala sam minute, zadržavanje sam ograničila, zato sam se molila da trenutak kazaljke što pre obeleži moj broj.

Oblak dima razgrćem i tražim prijatelje, deluje kao da ih je  duvanska magla progutala. Kupim svoje stvari, moleći ih da pođemo. Misli mi ne dopuštaju da ostanem u toj tegli punoj uzenirenih, pijanih mrava i nesnosne buke. Posebno sad, kada se pevaljka raspištoljila i prestala da peva na plejbek. Da li ste nekada čuli kako zvuči dojka kad je uključiš u struju?
Naš beg nastaje iskorakom na svežinu otvorenog prostora, ošinu lice kao šamar, i otvori sva čula.

Zimska temperatura grči prste i jurca kroz kičmu; ali mi šetnja više prija od vožnje. “Kako glasi definicija kiča?” – Pokrećem temu s društvom. Bila je naša prisiljenost da ovo veče provedemo u izopačenoj sredini, i da onda zgroženo pobegnemo.

Mesto koje smo napustili bih mogla objasniti jedino kao pojam kiča. Tamo sam čula melodije koje dave narod, dok im osoblje dopunjuje čaše toksičnim supstancama.

Večeras sam sve prilagodila:  raspoloženje, frizuru, toaletu, a ipak sam kući pošla kao pokisla živina. Ne uspevam da razumem u čemu je užitak? Ta muzika je rasprodaja ideala po niskim cenama. Najagresivniji oblik kiča – Šund,  u prevodu – potpuno bezvredno, što i jeste. Čime se u ovoj zemlji uzgaja kulturni hendikep? Nabujali hibrid potiskuje sva društvena stvaralaštva.

Ja sam samo mislila da sam pobegla, ali nisam. Videću  to isto kad upalim televizor. Kažu da imam pravo da promenim kanal, i imam. Ali to je isto kao kada bih u restoranu kineske kuhinje tražila neki italijanski specijalitet. Domaći program ima određenu ponudu, od koje iskreno, dobijam osip.

Koliko se sećam, rođena sam u državi iz koje potiču umetnici svetskog i istorijskog značaja, zato su mi pojave ovog tipa neobjašnjive. Jesu li godine krize i ratova naterale narod da prestane da koristi mozak i plaćaju parade bljutavosti u svim nijansama? Veliki srpski književnici zapostavljeno čekaju u školskom programu, dok vladaju tabloidi i sveži tračevi o zvezdama sa “silikonskim atačmentom”.

Svi oblici umetničkog izražavanja izgubili su na značajnosti, onda kada su se ljudi umorili od nje. Problem velikog broja pripadnika “dizel trenda“ je manji problem u odnosu na nedostatak kritičke javnosti. Kada bolje razmislim, zapitam se da li je ovaj mentalitet ikada znao za bolje? Ili je jednostavno današnjica nametnula “stočarima“ fleksibilnije cene?

Htela sam da započnem analizu društva i svih pojava koje utiču na oblikovanje društvene svesti, ali gubim snagu. Frustracija me iscrpljuje i oduzima svaku objektivnost.

Ako su i oblici izdiferencirane svesti postali izopačeni, šta nam preostaje? Oštar bol nagoveštava da obuća pravi krvave rane, zato sam se rastala sa prijateljima i požurila kući. Stopala sada za broj veća pulsiraju i vape da ih oslobodim. Sva utrnula zaboravila sam osećaj tople postelje. Svoje razočarenje i mučne analize ostavila sam u fioci za sutra, ili za nekog manje uznemirenog. Uljuljkuje me nada da postoji razumno objašnjenje.

Od momenta kada sam osetila mekoću madraca, zapostavila sam frustraciju i utonula u svet u kojem je sve izmenjeno na moj način, uz moju plej listu.


Katarina Vesin je budući novinar. San joj je da proputuje svet i napiše putopise. Oduvek piše prozu i poeziju, inspiraciju nalazi svuda oko sebe. Veliki je ljubitelj rep i r&b muzike, nepopravljivi je optimista i borac, obožavatelj životinja. Voli modu, a posebnu strast gaji prema obući. “During your life, never stop dreaming. No one can take away your dreams!” (Tupac Shakur)

Editors choice