Frida Kalo, plamen vatrenog realizma

Frida Kalo, plamen vatrenog realizma

frida kahlo1 Frida Kalo, plamen vatrenog realizma“Mislili su da sam i ja surealista ali to nikad nisam bila. Uvek sam slikala realnost, ne svoje snove.” Govorila je za sebe čuvena meksička slikarka Frida Kalo koju već decenijama, ne bez razloga, smatraju  jednom od najvećih svetskih ikona.

Magdalena Carmen Frida Kahlo y Calderón, puno ime meksičke umetnice, ćerka nemačkog slikara i fotografa jevrejskog porekla Wilhelma Kahloa, rođena je  6. jula 1907. u mestu Coyoacán, tada predgrađu grada Meksika, u porodičnoj kući poznatoj kao “Plava Kuća” koja je danas muzej posvećen njenom  životu i radu. Iako krštenica “ne laže”, Frida je oduvek govorila da je rođena 7. jula 1910. jer je želela da se godina njenog rođenja poklapa sa datumom od istorijske važnosti za njenu domovinu: Meksičkom revolucijom.  To je samo jedna od mnogobrojnih laži, nastala kao plod njenih političkih uverenja koja će je voditi kroz život i biti od velikog uticaja na njene odluke.

Život poznate meksičke umetnice nije bio nimalo lak, već sa šest godina oboljeva od poliomielitisa. Uprkos bolesti,  bila je veoma nestašna devojčica. U srednjoj školi  u kojoj je prvi put videla  svog budućeg muža, muralistu Diega Rivera,  predvodila  je grupu  buntovnika koji su često izazivali nevolje.  Kada joj je bilo 18 godina, 17. septembra  1925., u sudaru između autobusa u kojem se vozila i tramvaja, zadobija teške povrede.  Kičmeni stub joj je bio polomljen na tri mesta, slomila je i ključnu kost, nekoliko rebara i karlicu, desna noga je imala jedanaest preloma, i niko nije verovao da će preživeti, a kamoli prohodati.  Nakon mesec dana provedenih u bolnici,  lekari je puštaju kući. Mesecima zarobljena u gipsu, Frida počinje da slika u krevetu, zahvaljujući majci koja joj je postavila specijalne nogare.  Uz pomoć ogledala uglavnom slika samu sebe. Mnogi od njenih radova biće baš auto-portreti,  što će vremenom postati njen zaštitni znak. “Slikam sebe zato što sam često sama, i zato što sebe najbolje poznajem”,  govorila je.  Srećom, iako mnogi smatraju njen oporavak čudesnim, ponovo je prohodala ali je kroz čitav život patila od umora i jakih bolova, zbog čega je često bila hospitalizovana na duže periode. Operisana je više puta, imala je preko trideset intervencija, i da bi ublažila bol i patnju, okrenula se alkoholu i drogama.

Nakon nesreće, jedan blizak prijatelj upoznaje Fridu sa umetničkim svetom  Meksika. Tako upoznaje  i muralistu Diega Riveru za kojeg će se kasnije udati, 21. avgusta 1929. Za njihov brak se može reći da je bio sve samo ne skladan, iako se sastojao od ljubavi, ali i veza sa drugim ljudima, kreativnosti koja ih je spajala, i mržnje koja je kulminirala razvodom 1940. a koji je trajao samo godinu dana. Njihova veza u javnosti je često nazivana vezom između slona i golubice, zato što je Diego bio visok i debeo, a Frida niska, imala je samo 150 cm i bila vitka. Uprkos Dijegovim mnogobrojnim aferama sa drugim ženama, među kojima se našla i Fridina sestra, muralista je puno pomogao Fridi u njenoj umetničkoj karijeri. Spajala ih je ne samo umetnost, poštovanje meksičke domorodačke kulture (sama Frida je po majci bila Indijanka i često je nosila tradicionalne meksičke haljine po kojima je bila poznata) već i vera u komunizam. Dijego je ohrabrivao Fridu u njenom radu ističući je kao autentičnu, neiskvarenu i primitivnu, insistirajući baš na njenom poreklu. Iako je Frida na početku svoje karijere bila samo samouki slikar, ubrzo, zahvaljujući  svojoj vezi sa poznatim meksičkim muralistom, postaje deo najsofisticiranijih umetničkih krugova.

Tokom svog  života, Frida nije bila toliko poznata ali tokom dve poslednje decenije dvadesetog veka  dobila je mnoge pozitivne kritike za svoje autobiografske radove, za koje je često bila novčano nagrađivana i više od svojih muških sunarodnika. Uglavnom njene slike sadrže elemente meksičke pop-kulture i pred-kolumbovskog primitivizma, što je za taj period bila novost (tridesetih godina XX veka) a radila ih je na metalnoj ploči,  u stilu meksičkih uličnih umetnika. Često je na svoje slike prenosila i emocije, svoju ljutinu i bol zbog propalog braka, kao i fizičku patnju kroz koju je prolazila nakon nesreće. A tu su bile i slike posvećene kominističkim liderima, često je slikala Staljina (poznata je njena slika ”Staljin i ja”) koji je bio njen idol a i Trockog koji je bio njen ljubavnik, kojeg se odrekla nakon ubistva za koje je i sama bila optužena, i kojem je posvetila autoportret koji se danas nalazi u Vašingtonu.

Uprkos patnji i bolu, Frida je bila društvena osoba i često je priređivala lude zabave na kojima je pevala svojim gostima i pričala viceve. Ljudi su je voleli gde god da je išla. Imala je puno obožavalaca kako u Francuskoj, gde se družila sa Pikasom, u Americi gde su je ne samo voleli, već i cenili njen rad, tako i u rodnom Meksiku. Muškarci su bili očarani njome i nije tajna da je imala mnogobrojne skandalističke afere, ali ne samo sa njima. Poznato je da je  Frida Kahlo bila i biseksualna, imala je puno afera i sa ženama, među kojima je i supruga nadrealističkog pesnika Andre Bretona.

Imala je samo jednu izložbu u domovini, u proleće 1953., na kojoj se pojavila uprkos lošem zdravlju i šokiranosti prisutnih novinara i posetilaca. Izložba je imala neverovatan uspeh kojem su doprineli ne samo radovi umetnice već i njeno prisustvo.  Te iste godine, Frida pada u depresiju jer je trebalo da joj amputiraju desnu nogu zbog gangrene, i kažu da je bila sklona samoubistvu. Godinu dana kasnije, 1954., sa zapaljenjem pluća  odlazi na komunistički marš protiv američke vlade i umire četri dana nakon toga.  Naravno, ne možemo sa sigurnošću reći da se ubila,  ali i da nije, iako zvanična autopsija nikad nije urađena.  Ostao je samo mogući dokaz, poslednje reči na stranicama njenog dnevnika: “Nadam se da je odlazak radostan i da se više nikad neću vratiti”.

Nekoliko bizarnih činjenica o životu Fride Kalo:

- Mentalno poremećena devojka je jednom ušla u Plavu kuću, kuću Fride Kalo. Zahtevala je da ima fizički kontakt sa Fridom i rekla je da će se ubiti ako joj Frida to ne omogući. Devojka je bila opsesivna lezbejka i privlačila ju je Frida. Nađena je mrtva istog dana pored Fridinog kreveta. Neki kažu da ju je Frida ubila udarajući je štakom. Drugi opet kažu da je devojka izvršila samoubistvo.

- Priča se da se Frida, dok se kod kuće oporavljala od operacije, naljutila i da je povredila samu sebe tako što je otvorila sve rane od operacije. Istoričar umetnosti Hayden Herrera misli da je to uradila zato sto Diego nije došao kući te noći.

- Neki ljudi u Meksiku smatraju Fridu za sveticu. To se može naći u nekoliko pisanih izvora.

- Tokom četrdesetih godina Frida je imala svoju slikarsku klasu. Njeni studenti su bili poznati pod imenom “Los Fridos”. Ona ih je ponekad za vreme časa vodila sa sobom da se druže u lokalnom baru ili po pijacama.

- Nekoliko očevidaca prisutnih na Fridinoj sahrani 1954. potvrdilo je da je Dijego, posle kremiranja, prišao peći, uzeo šaku pepela i pojeo ga.

izvor: Bizarre facts about Frida’s life


Emina Ristović

Komentari