Ako tolerancija nije nezainteresovanost za istinu, kao što srce odmah zna, dok glava voli da se domišlja, dok ne izvede zaključak – ponekad ispravan, ali nikad iz prve – onda šta je?

Ili, šta je sve?

Tolerancija je ljubav prema slobodi.

Do te mere da ću svakome dozvoliti da bude budala koliko god može, dok mu pružam svaku šansu da se opameti.

Tolerancija je svest o okolnostima.

Tolika da ću opstati u nemogućim okolnostima samo po inerciji tolerancije, dok jednog dana ne shvatim da se okolnosti nisu promenile već dvesta godina i da sam mrtav već sto pedeset. Onda se stresem i rešim da stvorim sebi okolnosti za onih pedeset, koliko sam bila živa. Šta, nelogično? Ne, nego puca od sarkazma. Zato što mnogo volim toleranciju.

Tolerancija je razumevanje različitosti.

tfile gall 1 7 big Garancije tolerancije (2. deo)

Tolerancija je bumerang po glavi tolerantnog

Tako da mi minimalno smeta što sam okružena seljacima, psihopatama, pakosnicima, političarima i ostalim, maksimalno različitim od mene.

A s kim si, onakav si, upozorava me poslovica. Samo, možda upozorava i njih.

Mislim, sa pozicije tolerancije nema tu garancija.

Jer sve okolnosti sa svom galerijom likova koje treba tolerisati jednako su sa mnom, kao i ja sa njima.

Ko može da kaže ko tu na koga više utiče?

Prvi deo pročitajte ovde.

Izvori fotografija: tolerance.ca 


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.

 

 

Editors choice