Gde prestaju iluzije i počinje život

Gde prestaju iluzije i počinje život

Prethodne vežbe za srećniji život možete da pronađete ovde.

Moderan način života često ispoljava težnju za popularizacijom različitih trendova u svim dimenzijama našeg funkcionisanja. Kada su u pitanju modni pravci, ja sam potpuno mirna. To je samo garderoba i, koliko god moj izbor bio loš, najgore što može da se desi jeste neka stara, zaostala fotografija koja će to ovekovečiti. I to je potpuno prihvatljivo za mene. Međutim, šta se dešava ako se odlučim za lošu životnu filozofiju? Moj stil življenja je način na koji se ja ispoljavam u svetu oko sebe, ali životna filozofija je moj sistem vrednovanja. Šta se dešava kada shvatimo da smo zbog pogrešne odluke proveli veći deo svog života u totalnoj iluziji? Nije mi bilo prijatno kada sam uvidela da sve što znam i mislim, više ne funkcioniše za mene. Naprotiv, moja stara verovanja mi ozbiljno otežavaju da se menjam. Iluzije su obeležile veliki deo mog života.

Kao dete jako sam volela sladoled i uvek sam mislila da ga nemam dovoljno. Jednog dana sam sela i jela dok mi nije postalo muka. Htela sam da osetim kako je prezasititi se nečim što volim. I, bilo je tužno. Negde duboko u sebi sam htela još da jedem, ali mi je bilo loše i pri samoj pomisli. I onda sam shvatila, moja vezanost za taj lep osećaj je toliko velika da sam sama sebe povređivala. Mislim da je ovo osnova mojih iluzija.

Iz svog bogatog iskustva na neki meni blizak način, ja sam iluzije doživela kao situacije za koje mislim da su dobre za mene, da će me učiniti srećnijom i zato sam ih želela. Zašto sam za te situacije mislila da su dobre, kako nisam znala šta je istina? Kada smo deca, mi sve učimo od sveta koji posmatramo oko sebe. I to je sasvim prirodno. U jednom trenutku našeg odrastanja je bitno da proces učenja usmerimo ka sebi, svom unutrašnjem doživljaju. Mislim da je ovo preusmeravanje pažnje veoma važno. To je ono što nas uči šta jeste dobro za nas. Nastavimo li da gledamo u svet oko nas, samo ćemo moći da mislimo šta bi bilo dobro i tako stvaramo iluzije.

Zašto je bitno da prevaziđemo svoje iluzije? Ono što nas čini kompletnima jesu naše emocije. Naš svestan odnos prema njima jeste naša emotivna inteligencija ili sposobnost da ih razumemo na pravi način i da tako imamo najzdraviju reakciju. Emocije su ono što nas pokreće da donosimo odluke, da ih ostvarujemo, ali definišu u pravcu u kojem se naš život kreće.

Iluzije nam zamagljuju jasnoću naših emocija. Zato sam ja mislila da su meni daleke stvari zanimljive, komplikovane misteriozne, a bučne energične. Ovo izgleda kao da su mi iluzije pomogle u lepšem doživljaju sveta, ali istina je da sam se samo razočaravala kada se moja očekivanja nisu ostvarivala. Verovala sam da treba sebe ozbiljno da iscrpljujem na sve moguće načine ne bih li doživela te zanimljive, misteriozne situacije. I u svim takvim iskustvima na kraju sam osećala isto. Bilo mi je žao onoga od čega sam odustala, nedostajalo mi je ono što sam imala. Zašto nam je nedovoljno da budemo to što jesmo?

Kada ne poznajemo sebe onda nismo sebi dovoljni i pokušavamo da to nekako kompenzujemo. Ovo je uzaludan posao od kojeg odmah treba odustati. Nema kompenzacije za našu sreću, ljubav, zadovoljstvo. Meni je u početku bilo jako teško da se pomirim sa činjenicom da sam ja sebi sve što sam od boga dobila, dok nisam otkrila šta sve tu ima. Ljudi su kao transformersi. Neverovatno je na šta smo sve spremni kada nas život dovede u situaciju da budemo sami sebi oslonac. Ja sam se uvek prijatno iznenađivala. Iako i dan-danas radije želim da se oslanjam na nekog drugog, što je posledica učenja u detinjstvu, volim kada ostanem sama sebi podrška. Srećna sam kada pomeram svoje granice, eksperimentišem sa onim što jesam. Nema lepšeg osećaja nego kada sama sebe prijatno iznenadiš, totalno vredno voljenja.

U životu treba savladati dve stvari. Jedno je nauka ostvarivanja, pretvaranja nevidljivog u vidljivo ili proces relizovanja naših želja. I to je prilično jasno zasnovano na određenim pravilima koja, kada ih jednom savladaš, čine da stvari funkcionišu dobro. Druga lekcija je umetnost ispunjenosti, ostvarenosti i ovde nema nikakvih pravila. Ovo je umetnost življenja ili mudrost kako sve to što jesi učiniti najboljim mogućim. Ima jedna lepa izreka koja kaže: “Mudri žive, a ostali razmišljaju”. Jedini savet za ovaj proces koji ja imam jeste: radi stvari koje voliš i to što češće možeš, jer to je jedini način da naučiš kako sebe učiniti srećnom, ostalo će doći zajedno sa tim.

New Girl

Vežba br. 6 – Inspiriši sebe da uradiš sve što poželiš

Ako ti nekada nedostaje inspiracija ili imaš poteškoće da nešto uradiš, ovo je jednostavna, a delotvorna tehnika. Napiši na parčetu papira to što treba da uradiš. Na primer, napisati propratno pismo. Zatvori oči i zamisli neku situaciju koja ti je jako prijatna, budi u tebi osećaj opuštenosti, zadovoljstva, uživanja. Ja volim da zamišljam kako se gnjuram u moru, potapam i izranjam, plivam, prevrćem. Ovo može da bude neka dinamična radnja ili popuno mirna i nežna, sve zavisi od onoga što želiš da postigneš. Ako je u pitanju neka poslovna ideja, onda bi trebalo da bude dinamičnije. Kada se potpuno prepustiš tom osećaju imaginarne situacije, otvori oči i gledaj to što si napisala na papiru nekoliko trenutaka. Ponovo zatvori oči i prepusti se prethodnom osećaju. Ovo ponovi nekoliko puta. Kada se osetiš spremnom, otvori oči i polako počni da pišeš svoje propratno pismo. Iznenadićeš se koliko će ti biti lakše da nađeš pravi način da izraziš to što želiš.

Lily Allen – 22


Maja Selaković voli da se izražava kroz slike, čini joj se da se stvari tako doživljavaju intuitivnije i da je komunikacija smislenija. Ljubav prema vizuelnim umetnostima provela ju je kroz fotografiju, advertising, televiziju i film.