Možda su tu u nekom trenutku planula strasna osećanja, ali su bila jednostrana, i nekako neadekvatna u takvoj vezi. Slobodnoj. Bez obaveza. Čudesno je kako taj osećaj da nisi obavezan, stvara neslućen komfor u vezi. Dozvoljava da se potpuno opustiš, da budeš sasvim to što jesi i da budeš potpuno iskren. Računajući na to da se ni na šta nisi obavezao, svojom opuštenošću i otvorenošću možeš duboko da povrediš onog drugog, koji je pristao na pravila igre, ali se ipak nada da to ne znači baš to što znači.

A znači, da ćete otići kad vam padne na pamet, onoliko daleko koliko želite i sa kim želite. I da nisu dozvoljena pitanja o tome kada se vraćate ili šta će biti sa vama. Znači da ste, pre svega, prijatelji. A ako se jedna strana oseća kao žrtva tog prijateljstva, pa, sama je birala.

Ugovor o vezi bez obaveza, produžava se na neodređeno vreme. I predviđa periode pauze koji traju neodređeno dugo. Činjenica je da se neobavezani ljubavnici, koji su potrajali u ovakvoj slobodnoj, isprekidanoj i povremenoj vezi, uvek vraćaju jedno drugom. Da nikad ne odu toliko daleko, da bude nemoguće da se vrate.

Jer oni odlaze da iskuse obaveznije stilove života. I kad se umore, vraćaju se svojim saučesnicima, svojim sapatnicima u okovima slobode.

ljubavni par Gde smo ono stali: Ljubavnici u nastavcima

Teško je nositi tu slobodu i ne zahtevati i ne očekivati ništa. Najteže je zato što na najteži način naučite šta to znači ne zahtevati i ne očekivati ništa. Veza bez obaveza, sa nastavcima i pauzama, koje umeju da potraju od par meseci do par godina, zahteva ogromnu posvećenost. Samom sebi. Takva veza vas uvek vraća sebi, koliko god duboko zagazili u zajedništvo. Uvek vas natera da se osvestite i shvatite da to nije romantična priča, iako možda jeste ljubav vašeg života, da u njoj nećete pronaći neke obavezujuće stvari od kojih se sastoji svakodnevna sreća, kao što su deca, porodični ručkovi, preuređenje kuhinje, planiranje odmora, navike, svađe i mirenja.

Neće vam se desiti da zaboravite da partner postoji, jer se podrazumeva, a onda kad vam zatreba, samo se okrenete i oh, olakšanja, on je tu, uz vas. Bićete sami i zvaćete prijatelje kad vam treba pomoć pri unošenju kauča. Bićete usamljeni i naučićete da imate u rezervi još neku neobaveznu varijantu, koja se obično odaziva kad joj zazvoni telefon. Mnogo puta progutaćete svoje nade i preboleti svoje povrede i srušiti iluzije za koje niste ni verovali da ih još uvek imate. Iskrenost, sloboda i neobavezanost izgaziće to iz vas.

Biće perioda kada vam se čini da vam je sve jedno. Perioda kada vam je stalo do nekog drugog i kada gotovo zaboravljate na svoju vezu u nastavcima. Jer vam se čini da je gotovo. Ali takve veze je teže prekinuti nego one intenzivne i posvećene. Ne potroše se. Valjda zato što nikad ne idu do kraja. Regenerišu se. Valjda zato što pauze omogućavaju nastavke. I koliko god puta da odlučite kako više nećete nastavljati tu beskrajnu priču, odluka vas izneveri. I kad god pokušate da definišete tu vezu i da odlučite šta je ta osoba i gde joj je mesto u vašem životu, ne uspeva. Jer neobavezanost zauzima sva mesta bez redosleda.

Kad pomislite da više nemate snage za to, na redu je pauza. A kad osetite kako vam nedostaje vaš ljubavnik, prijatelj, saučesnik u besmislu, nastavak sledi.

Pročitajte još:

Da li muškarci stalno traže uživanje bez obaveza?

Aleksina Đorđević

Editors choice