Sećam se svog jednog rođaka koji je ostao, eto, bez nekih visokih škola. Zabavljao se dugo sa devojkom koja je studirala medicinu. Pre par meseci je postala njegova žena i uspešno završila fakultet. Taj se brak nije nimalo ostvario lako. Njihova ljubav nije bila dovoljni uslov da se spoje, ali je bila jača od reči njenih roditelja:  “Ti ćeš biti doktorka, intelektualac, a on je niko i ništa.”

Ja znanje lično delim na kvantitavno i na kvalitativno. Jedno od njih možemo sa pravimo nazvati znanjem: kvalitativno. Dok je ovo prvo pomenuto gotovo šarlatan nauke.

Ne čini te inteligentnim to što napamet znaš glavne gradove skoro svih zemalja, što si možda pročitao čitavu “rusku kolekciju” niti sve ono što su ti “servirali” u školi. Svaka čast ako si sve to popamtio. Ali, iskreno, šta će tebi sve to ako time ne znaš da se služiš? Nije pametan onaj koji je sposoban da kao papagaj ponavlja što veći broj sakupljenih informacija. Naprotiv!

Mudrost je jedan od najvećih oblika inteligencije. E, ona se već ne stiče u školi. Tako da sve diplome sveta nisu uvek dovoljne, niti je bitno kakvi smo đaci bili.

SLIKA 1 Gola inteligencija

Putem istine

Primetila sam da se među fakultetskim obrazovanima kriju veliki kompleksaši. Najsmešnije je kada jedan student ponizi nekog tako što će mu staviti do znanja da nema diplomu. Alo, zar je ti imaš? Još uvek studiraš, seti se.

Pametan je onaj koji čitavog života uči, koji to ne prestaje da čini čim se studije završe. Jedan od mojih profesora je govorio kako ne razlikuje sebe od nas učenika jer se smatra večitim studentom.

Ne kažem da su svi oni koji nisu upisali neke “mega” škole pametni, ali to što ih nisu upisali nam ne daje za pravo da sudimo i presuđujemo koliko su pametni. Ako to činimo i mi sami smo jako glupi! Veoma prosto!

U nekim zemljama, poput ove naše, znanje ponuđeno u školi se skupo plaća. Nisu svi u mogućnosti da se školuju. Prvo razmisli zašto taj neko koga ponižavaš sada nije tvoj kolega na fakultetu pre nego što počneš da se šepuriš. Nemaju svi imućne roditelje ili dovoljno njiva koje bi mogli da rasprodaju zarad školovanja.

Diploma je papir, fakultet jedna obična zgrada. I da se podsetimo, Sokrat ni on sam nije pohađao neke “besne” škole, pa se njegove misli i dan danas vrednuju i cene u svetu nauke. Epiktet je bio nepismeni rob, pa se njegova filozofija i te kako ozbiljno shvata.

Mnogi su zaboravili da je poenta znanja prenošenje tog istog. Međutim, postali smo jako sebični. Mesta gde ćemo ugrabiti kvantitativno znanje su postala luksuz.

Život je jedan veliki univerzitet gde ima mesta za sve koji žele da uče.

Pametan je onaj koji teorije sprovodi u prakse, onaj koji se ne zadovoljava znanjem pruženim u školi i onaj koji pored svega ostaje skroman i darežljiv kada je u pitanju ono što je naučio.

Kada sam upitala jednog svog poznanika koji je diplomirao medicinu sa prosekom 9,00 zašto se odlučio da je upiše, dobila sam sledeći odgovor: “Mlatiću velike pare, a i u Srbiji radi mito”. Da li ga taj prosek i dalje čini pametnim? Njegov odgovor je poništio čitavu diplomu koja mu visi uramljena. Ja kod takvog nekog, čiji su prioriteti materijalno motivisani, ne bih nikada otišla da se lečim!

Skini “inteligenciju”, da je vidim!

Izvori fotografija: raoulburdet.fr, xfilesforever.tumblr.com


Elena Ederlezi svakako nije ono što drugi očekuju da bude, još je manje ono što očekuje od sebe same. Student filozofije, pisac, pesnik, siroti pesnik. Velika nezadovoljština, fascinirana Romima, opsednuta modom, i kune se da je Niče živ sigurno bi ga smotala.

Editors choice