Golotinja u omladine oduvek je bila predmet brige roditelja, zgražavanja baba i prisećanja tetaka kako su i one volele da se golite kad su bile mlade, pustite decu, šta vam je. Razgolićivanje u zrelijem uzrastu, već je ozbiljnija tema. Gospođice u godinama, koje rade kao crnci na održavanju mišića u teretani, jedu kao ptičice da bi istopile svu masnoću ispod kože, osvojile su pravo na ozbiljno razgolićivanje u javnosti, jer su shvatile da je život kratak, da se one suviše odriču da bi sad pokrivale i prikrivale ono što su postigle u znoju lica svog, a što bi moglo da im namami neke nagrade, koje sleduju gospođicama u godinama koje su top fit.
Činjenica je da je na suncu već vrelac. Još oklevamo na rubu poplava, nebo se provaljuje nad nama u žestokom zamahu, kao da ga goni osvetnički bes, ali kad se oblaci razmaknu, sunce uprži kao da je rešilo da nas posluži reš pečene. Nemoguće je obući se dovoljno komotno i lagano, kombinacija vlage i vrućine cedi nam potočiće od potiljaka niz kičme, natapajući neprijatno sve što obučemo. Ako se razgolitimo, ispeći ćemo se, osim ako nemamo dovoljno pigmenta, pa časkom pocrnimo. Ima nas koji mrzimo bele štrafte od odeće, kupaćih kostima, sandala, satova i prstenja na pocrneloj koži više nego išta, pa ili idemo negde gde možemo da se nudiramo, ili se pokrivamo i izbegavamo štraftanje. Mondenska golotinja nije za nas. U suštini, kožu treba pokrivati kad je vrelac, da je zaštitimo od zračenja, naročito sada kad smo klimu saterali u ćošak, nema više kud, nego pokazuje zube svim svojim silama. A sve prirodne sile su joj na raspolaganju. Pristojno oblačenje na vrućini pre svega podrazumeva brushalter, koji zimi možemo da zabušimo, ako baš nemamo potrebu da ga nosimo. Brushalter žulja i steže, koliko god da je prijatan, lagan i elastičan. Isto je i sa svim drugim delovima obuće i odeće. Ali i kad se skinete goli, na suncu je vrućina i znojite se. Jedino što se bolje osećate kad ste u sauni bez odeće. Dakle, ne možemo da se dovoljno svučemo da nam ne bude vruće. Jedino što ćemo, ako smo debeli, pokušavati da se pokrijemo što bolje možemo, jer smo debeli. Ako nas boli uvo, pa nabacimo bretelice, majičice i haljinice, gola leđa i gole stomačiće i prikažemo valjuščiće i salčiće, jednako kao što izdefinisane dive definicije mršavosti rade, jer su stekle puno pravo na to, izazivaćemo negodovanje.
Svako snosi odgovornost za svoje razgolićivanje. Neko jedva čeka da dođe leto, da se oskudno oblači i prikaže svoje prirodne lepote, nekome je leto horor zbog oblačenja po vrućini, neko pronalazi meru i ima stila u svakakvim uslovima. Ogoljavanje bubrega nije pametno, ni praktično, ni posebno lepo, bolje je pokriti ih nečim što upija znoj. Ko voli da bude go, da spava go, da se razgolićuje po kući i pohađa naturalne plaže, njemu je svejedno koliko mora da se obuče zarad pristojnosti. I malo je previše za njegove pojmove, pa tako verovatno nećete sresti gola leđa i vireće tange među nudistima, oni nemaju potrebu da se reklamiraju i izazivaju. Ogoljavanje je reklama onoga što nije u izlogu, koja nema mnogo veze sa praktičnim i lepim, a ima veze sa potrebom da se osećamo slobodno i seksi i da svima saopštimo da se tako osećamo.
Mislim da svi treba da budemo nudisti. Tako ćemo prihvatiti i zavoleti svoje telo, naučiti da vidimo lepotu u svim telima, doživeti golotinju kao prijatnu i prirodnu, a ne kao sredstvo za manipulaciju sobom i drugima, onako kako nas uči lažni moral potrošačkog društva. Pristojnost i golotinja, imaju veze jedino kad treba pristojno da se obučemo, a mi se razgolitimo, rizikujući da nas pomešaju sa Grandom.
Izvor fotografija: treesangelsipodsandmobydick.blogspot.com, geekalabama.com
