“Postoje prečice do radosti, ples je jedna od njih.” Viki Baum (Vicki Baum)

Ples je društvena aktivnost prisutna u celom svetu. To je jezik koji ne poznaje granice, jezik kojim na savršen način izražavamo svoje emocije. Moćan i ekspresivan. On može biti nadahnuće kako onima koji igraju, tako i sasvim slučajnim posmatračima. Jednostavno rečeno, ples je hrana za sva naša čula. Dovoljno je samo da ga osetimo, a verujem da to i nije tako teško ukoliko se bar malo udubimo u muziku i pokrete. A onda se prosto prepustimo.

Pokret je emocija, pokret je snaga i život, ono što nas ispunjava i tera da zavirimo u do tada nedovoljno istražene delove našeg tela, ali i naše duše. Bar mi se čini da se kod svakoga ko se po prvi put nađe u situaciji da zaigra bilo koju vrstu plesa jave ovakva osećanja. Osećaj da vladamo svetom, da govorimo pokretima, da iskazujemo ono najdublje, možda nikada ne izrečeno, ono nevidljivo što možda ni sami sebi ne priznajemo. Na plesnom podijumu maske padaju i sve se pretvara u svojevrstan spektakl kojim mi dominiramo. Mi smo ti koji ćemo pokretima proizvesti različite emocije kod posmatrača. Iz straha da ne ispadnemo smešni pred drugima evo jedne japanske poslovice koja će nam skrenuti misli u nekom sasvim drugom pravcu: “Budale smo, plesali ili ne, stoga plešimo!”

Pripijenost partnera, pokreti koji mame uzdahe i zavođenje pogledom tera me da poverujem u misao o vođenju ljubavi na podijumu, a sve to kroz igru. Plesanje udvoje podrazumeva telesni kontakt, lagane dodire, ali i čvrst muški zagrljaj oko struka partnerke. I dok se vaša tela njišu u ritmu romantične ili seksi muzike, zavisi kako je ko doživljava, kontakt očima dodatno pojačava uzbuđenje koje ne prestaje da dostiže najveće nivoe. Ples oslobađa naše telo da kaže sve što mozak misli, pokreće naše telo onako kako srce želi.

On spaja ljude, razvija bodrenje, druženje, jača grupe i stvara smeh. Očigledno je da njegov ritam oslobađa, stvara zadovoljstvo, opušta stidljive i nezgrapne, a oni koji mu se jednom prepuste znaju da se uvlači pod kožu, uzburkava krv i nagoni ih da mu se ponovo vrate.

Dobrodošli su svi koji su znatiželjni, hrabri istraživači. Vrata se otvaraju u plesu i životu onog trenutka kada se telo počne slobodno kretati i pratiti vlastitu energiju. Jer neosporno je da smo svi rođeni da se krećemo i da se prepustimo ritmu. Na nama je da odlučimo u kojoj meri ćemo se prepustiti.


Danica Pavlović je dostojanstvena, ponosna, samo svoja. Plemenita, uzvišena, sa kojom sve počinje i ništa postaje sve. Životni moto: Ako nešto želiš to treba i da uradiš. Pritom uvek možeš da se pokaješ, ali ako ništa ne uradiš sigurno ćeš se kajati.

Editors choice