Great Expectations: Lovestoned

Great Expectations: Lovestoned

Septembra 1968. mala grupa žena je protestovala ispred gradske skupštine Atlantik Sitija, gde se održavao izbor za Mis Amerike. Za cilj su imale proširenje pokreta ženskih prava na celu teritoriju Sjedinjenih Američkih Država. U postavljenu Kantu Za Đubre Sloboda, ubačeni su predmeti obeleženi kao “instrumenti mučenja žena”. Brusevi, lonci, pojasevi, razno posuđe, izdanja Playboy-a su čekali na demonstrativno spaljivanje. Danas postoje različiti podaci o tome da li je tog dana nešto stvarno spaljeno u dotičnoj Kanti ili ne. Ono što je sigurno, jeste da je taj dan ostao upamćen kao Dan Spaljivanja Bruseva.

Kod muškog dela mog društva stoji neki uopšten stav da su devojke iz neke naše ciljne grupe uglavnom neopuštene. Sa druge strane, nakon prethodnog teksta sam čuo dosta ženskih komentara poput: “pričao si samo sa jednim tipom devojaka”; “izvlačio si iz konteksta”; “zašto se osećam kao da devojka u Situaciji 2. Viče”; “nijedna moja drugarica nije takva, sve devojke zvuče isfrustrirano, a mi to nismo”, itd. Naravno da ne generalizujem i ne kažem da su sve devojke takve. Ali na moju veliku žalost, sve situacije i sve devojke spomenute prethodnom tekstu su stvarne. Od dvadesetak devojaka sa kojima sam razgovarao u te dve nedelje, otprilike 18 njih je imalo onakav ili sličan stav.

Eh sad. Mogao bih da filozofiram. Mogao bih da iznosim svoje mišljenje, da analiziram odrastanje žena i koji su to sve različiti momenti uticali na razvoj njihove psihe. Mogao bih da kažem i to kako hteli svi mi to ili ne, odrastali smo u jednoj manje-više patrijahalnoj sredini. O svemu tome bih mogao da pišem, ali neću. Jer je to dosadno. Zato ću udahnuti duboko i pustiti da vas misli moje gone.

Ovako. Ni prvi, ni drugi, ni peti neće biti princ. Možda će biti drugi, možda će biti deseti, a možda neće biti ni deseti. Ako čekate princa i ako u svakome tražite princa, jedna je stvar sigurna – nećete se zabaviti. Dalje. Ono što mi je čudno… Skoro sam pročitao tekst koji je ostavila neka devojka na jednom blogu, gde je bacila takav hejt po startovanju u klubovima i po ljudima koji startuju, da kada neki muškarac pročita tako nešto izgubi svaki motiv da priđe. Želim da raščistimo jednu stvar. Nema više osamnaestih rođendana. I retko ljudi organizuju privatne žurke i sve će ih ređe organizovati. I onda gde mi možemo da upoznajemo nove devojke? Možemo da ih upoznajemo na ulici, čekajući avion, na letovanju, u restoranu ako klopam sam i ako ona nije u društvu i na još mnogim mestima. Ali valjda je logično kada svi izađemo uveče i kada se sve vi skockate… i nemojte da mi kažete da se napucate zbog sebe. Napolju je minus dvadeset, a vi šetate u haljinicama i na 20 cm štiklama (ako takve uopšte postoje) zbog sebe!? Ne. Skockale ste se jer se fenomenalno osećate ako vas snimi sto frajera na putu do kluba. I to je super. I to tako i treba da bude. I treba super da se osećate i treba da prođete pored nekog tamo lika, da ga pogledate i snimite kako samo umete.

Ono što treba da razumete. Kada vam priđe neko, sigurno ne može da vas potpuno impresionira u tih minut i po, dok vam se dere na uvo i dok ga gura masa ljudi. Isto tako i kada vas prvi put izvede, taj neko ne može nekako mistično da zna šta se vama sviđa, a šta ne. On vas još uvek ne poznaje. Ne zna šta volite, u kakvoj hrani uživate, da li volite ili ne volite da se šetate. Ne zna ništa o vama. A generalno nijedna od tih stvari nije ni važna. Jer magična reč je – uživajte u muškarcu. Odnosno. Dajte sebi priliku da uživate u muškarcu. A sve te ostale stvari, koje vam odgovaraju, koje volite da neko radi na neki vama pravi način, će doći vremenom. Jer ta ljubav o kojoj svi toliko pričaju ustvari jeste neki veliki kompromis. Platon?

Bilo je par nekih kvazi šala tekstova na Wannabe -u, o tome kako muškarci jednostavno ne znaju šta devojkama odgovara u seksu. Kako svi mi pokušavamo da kopiramo porniće ili šta već. Onda se kroz sve to provuče i ona stara široko rasprostranjena maksima o muškom šovinizmu i eto teme o kojoj će pet drugarica raspredati uz vino do kasno u noć. Polazeći od sebe, ono što mogu da kažem o tom šovinizmu je da nisam zadovoljan ukoliko potpuno seksualno ne zadovoljim devojku. A ovo što se tiče pornića. Pa, za početak… mogu da citiram Mr. Johnny-a  koji je tokom nekog razgovora sa dragim nam koleginicama, rekao nešto u stilu: “Stvar je jednostavna. Nama treba kresanje. Treba nam da se stalno i mnogo više krešemo od ovoga koliko nam vi dajete i koliko ste nam davale. Stalno i stalno.” Ono što bih dodao, je da ste sve vi toliko razičite. I toliko različitih stvari vas loži. Razgovorajte sa dečkom. Recite mu šta vam prija u seksu. Šta vas loži. Kako hoćete. Sedam, pet, jedan. Tri, četiri. Dva. Pet. Sedam. Sedam. Sed..am… Ili neku drugu kombinaciju. I on će dati sve od sebe da vas zadovolji.

Ono sto hoću da kažem jeste, opustite se. Nećete se udati za dečka ako mu date telefon. Skoro sam se složio sa jednom super zanimljivom devojkom, koju sam potpuno nenadano upoznao, kako je stvarno dobro upoznavati nove ljude. Stoga, upoznajte nekog  novog. Izađite sa njim na piće ili gde god. Ako vas smori ili prosto ne budi neki klik u vama, dobro, još jedan poznanik i još jedna tema za razgovor sa drugaricom dok ispijate kafu. A ako vam je zanimljiv, pa super. Videćete ga opet. Neka vam opet bude zanimljiv. Jer jedino što je bitno, za neki početak, je da uživate u društvu tog nekog. Da se osećate prijatno. A to ne možete da znate ako ni ne izađete sa njim. Znam da se ponovljam i da sve ovo zvuči suviše banalno, ali život je jako jednostavan.

Već je prošao Božić i neko bi možda rekao da kasnim sa novogodišnjim željama. Ja bih rekao da za želje nikada nije kasno i da mi je žao što živimo u društvu u kome nekome nešto lepo želimo samo par dana u toku godine. E pa, drage moje, ja vama u 2011oj želim sledeće… Budite potpuno samosvesne. Zadovoljne. Prelepe. Sijajte stalno. Koračajte bez straha. Uživajte u izlasku i flertu. Uživajte u novom društvu i novim ljudima. Želim vam da se na trenutak setite svih onih naših i vaših mama i baka, koje su se te neke davne ’68 borile za prava i da se što češće šetate gradom leti u majčicama, bez bruseva. Nikada ne skidajte osmeh. Želim vam da se zaljubite i budete lude za tim nekim likom. Želim vam dečka koji će vas uhvatiti za ruku i povesti sa sobom. Želim vam da budete možda malo više perverzne i probate nove stvari. Naravno, da pucate od zdravlja. I da, da zbog mene i svog ovog mog truda, naučite da pravite čokoladni suffle. Samo pomislite na onaj momenat kada kašičicom prvi put slomite spoljašnju, hrskavu koricu. Kada unutrašnja, vruća čokolada, počne da se cedi i preliva u sladoled od vanile… I na kraju, nekako možda više od svega, želim vam da budete potpuno slobodne. Bez bilo kakvih stega. Budite malo freakin’…


Miloš Marković – Filmofil. Gastronom. Zaljubljenik u fotografiju, sneg i besmislene rasprave do kasno u noć. Nema strpljenja za glupost. Voli da se smeje. Obožava kada devojke primete da ima retko maslinasto zelene oči. Neizlečivi romantik. U pokušaju da odraste.

Komentari