0.naslovna III varijanta Gunther Von Hagens   umetnost ili horor?

Dr Gunter fon Hagens (Dr Gunther Von Hagens), specijalista anatomije, 1977. godine je razvio tehniku čuvanja biološkog tkiva zvanu plastinacija. Sa naučne i obrazovne strane to je sjajna stvar, medicinski fakulteti i škole su u mogućnosti da nabave plastinirane eksponate i da tako imaju dugotrajna, skoro večna, učila u odnosu na “standardne” koji se čuvaju u formalinu i traju desetak godina. Pritom nema neugodnih mirisa i neprijatnih prizora raspadnutog tkiva, pa nije ni čudo što se veliki medicinski obrazovni centri, za potrebe praktične nastave, sve više okreću nabavci organa i celih leševa koji su prošli proces plastinacije. Štaviše, Medicinski fakultet u Kragujevcu je 2010. godine nabavio jedan takav leš izdvojivši sumu od četrdeset osam hiljada evra.

Međutim, u jednom trenutku svog života, fon Hagens je dobio nalet umetničke inspiracije, pa je, koristeći tehniku plastinacije, počeo da pravi skulpture od leševa. Svoje prvo predstavljanje publici priredio je u Japanu 1995. godine. Trenutno poseduje putujuću izložbu “Svet tela” (Body Worlds) koja zapošljava tim od 340 ljudi i koj, gde god da se pojavi, izaziva kontroverze, ali i ogromno interesovanje publike.

tn 12 Gunther Von Hagens   umetnost ili horor?

I zaista, ako volite medicinu kao nauku, fon Hagensovi rani radovi će vam biti više nego zanimljivi i fascinantni. To su uglavnom skulpture ljudskog tela u pokretu i predstavljaju svojevrstan omaž ljudskom telu i anatomiji kao nauci. Ipak, kako su godine prolazile fon Hagens je davao sebi sve veću umetničku slobodu tako da “Svet tela” danas ima neke poprilično bizarne i morbidne eksponate – trudnicu sa bebom u njoj, fetuse u različitim stadijumima razvoja, muškarca i ženu u kopulaciji. U međuvremenu počeo je da eksperimentiše i sa plastinacijom životinja, te se među eksponatima mogu videti i jahač na konju, gorila i, verovali ili ne, čak i žirafa i slon. Ostaje da sami pogledate slike sa isložbe i procenite da li osuđivati fon Hagensa kao neobuzdanog ludaka ili mu možda priznati da je neshvaćeni umetnički genije.


Željko Marjanović U konstantnoj potrazi za Nedođijom, večiti dečak, sanjar, optimista. Nepokolebljivo uveren da će osmeh spasiti svet.

Comments