“Danas sam te se setio i ceo dan mislim na tebe.”

“Otkud to posle meseci odvikavanja?”

“Šetao sam sinoć pored Katedrale, bilo je more ljudi i u trenutku sam osetio – Yves Saint Laurent Cinema i sve mi se vratilo.”

Pre bilo kakve priče o čaroliji parfema jedan savet – tražite se. U životu nam je izgleda jedino ta mogućnost uvek otvorena. Pametni i samosvesni se besomučno traže. Ovaj svet je i veliki i mali, zavisno od tačke gledišta, u svakom slučaju  nudi sve i svašta. Upravo zbog toga moramo čitati “znakove pored puta” i koračati. Nekada se i vratiti par koraka natrag čisto da vidimo pročitasmo li i rastumačismo li kao Bog miluje znak.

I stići ćemo na ciljeve. Jer homogen, jedan cilj zvuči monotono i obeshrabrujuće. Lepota je u stalnom smislenom kretanju, a ako baš smisla nema pa nema i lutanje je bolje od stajanja.

Ponuda je ogromna, ali nikada ne prihvatati sve što se nudi, jeste pitanje stila. Pravilo da u skladu sa sopstvenom ličnošću moramo birati delove stvarnosti koji će nas neminovno formirati važi za sve  – partnere, poslovne i emotivne, knjige na koje nabasavamo ili nas neko na njih upućuje ili se toliko reklamiraju da ih prosto ne možeš promašiti, energije koje nas okružuju, na kraju i na krpice, šljokice i možda od sekundarnih stvari najbitnije na parfeme.

Za svojom notom se traga. Luta se i na kraju se nađe miris koji se najbolje slaže s mirisom kože i karakterom. Pre okruglo četiri godine pronašla sam svoj parfem za jesen, zimu i proleće i od tada nikada, ali niti jednom, nisam uzela ni na dan drugi. Moja posteljina, prekrivači, šalovi i kompletna odeća imaju isti miris, miris po kome me ljudi prepoznaju i koji je jasna asocijacija na moju malenkost – već pomenuti Yves Saint Laurent Cinema.

Miris je vrlo moćno sredstvo koje u deliću sekunde prizove sećanja, i koji nanovo budi hemiju. Nije pitanje prestiža, po sredi je ezoterija.

A sve je počelo davno.

Izvori navode da su još Egipćani koristili parfimisane proizvode za ulepšavanje. Egipćanke su pre oko 5,000 godina mirisnim sredstvima negovale telo, ali su parfeme koristile i kao snažne afrodizijake. O značaju mirisa u ovom periodu svedoče uputstva za spravljanje i upotrebu koja su, u vidu hijeroglifskih zapisa, do danas sačuvana u piramidama i hramovima.

Egypt production of perfume 1 Hajde da se zavodimo mirisima

Srednji vek je Evropi doneo smanjenje upotrebe parfema. Na prvom mestu jer su neke oblasti u kojima su se parfemi proizvodili pale pod vlast Arapa. Na drugom mestu zbog, u ovom periodu izuzetno i politički i kulturno jakog, uticaja Katoličke crkve koja je sa krajnjim podozrenjem gledala na upotrebu te luksuzne supstance namenjene uživanju čula.

Umetnost stvaranja i konzumiranja parfema razvio je islamski svet, pre svega Persija gde je i proizveden ružin miris. Arapi su otkrili postupak destilacije parfema i umeće su preko Francuske i Italije preneli u Evropu.

Amphores carthage1 Hajde da se zavodimo mirisima

Od 14. veka ponovo je dokumentovana proizvodnja parfema u Evropi, u Mađarskoj, Italiji (Firenca). A rađanje moderne umetnosti stvaranja mirisa vezuje se za 17. 18. vek tj. stvaranje Kolonjske vode. Stvorena je 1709. godine iz ulja limuna, zatim narandže, mandarine i još nekih drugih biljaka kao mirisna voda kojoj je proizvođač u čast svog rodnog grada Kolna nazvao Kolonjska voda, na francuskom “Eau de Cologne”.

U ovom periodu centar proizvodnje postaje Gras, Provansa zahvaljujući rasprostranjenom uzgajanju lavande i drugog cveća (danas u ponudama turističkih agencija možete naći i obilazak Grasa kao mesta koje je poznato po parfemskoj veštini, internacionalnom muzeju parfema, i brojnim parfimerijama). Mirisi koji su tada proizvedeni bili su dosta delikatniji u odnosu na one iz prošlosti – javljaju se mirisi ljubičice i lavande.

 Hajde da se zavodimo mirisima

Tokom 19. u početkom 20. veka povećava se broj dostupnih mirisnih nota.  Pojavljuje se nota vanile, uzgajane na Madagaskaru i Komorosu tadašnjim francuskim kolonijama.

I najzad poslednja revolucija se odigrala 1921. godine kada je na scenu stupila legendarna Koko Šanel i njen Chanel 5.

Od tog trenutka, pa sve do danas, tržište i ponuda su sve bogatiji.


Ivana Mocević je profesor italijanskog jezika i književnosti, težak zavisnik od dobrih romana, poezije, nasmejanih i hrabrih ljudi, kafe, svih vrsta slatkiša, putovanja. Obožava Beograd, svoju sestru i svoje čarobne prijatelje.

Editors choice