Dok se ne seti da mora da bude odmorna i zdrava, da bi mogla sve ostalo što mora, žena ponekad doživi totalni sunovrat u dužnost. Podlegne muškom modelu sveta, umesto da radi stvari na ženski način. U nekim periodima prosto ne može drugačije.
Znam hiljadu žena koje moraju hiljadu stvari, koje jurcaju od jutra do ponoći, kratak im je dan i nedovoljne su im dve ruke. Rade dva posla, imaju malu decu, muža koji je patrijarhalni neandertalac, a voli i da popije – ili baš zato uopšte nemaju muža, dovijaju se i stvaraju egzistenciju ni iz čega, trudeći se da im deca imaju sve i da u kući ima svega. Potrebe dece i održavanja kuće mnogo su i za onu koja se samo time bavi, a onoj koja radi dva posla, fali barem dva dana nedeljno za sve što mora da uradi. Možda će s vremena na vreme platiti ženu da uradi generalku, a možda je ona žena koju plaćaju za taj posao. Možda su joj kućni poslovi dobrodošla pauza od šesnaestočasovnog gledanja u monitor i izmišljanja položaja u kojima je kičma i zadnjica manje bole. Neko žestoko vežbanje i preznojavanje bi joj sigurno mnogo značili, ali gde da pronađe ta dva sata? Jer to su u najboljem slučaju dva sata. Sat vežbanja, pola da ode i vrati se i još pola u kupatilu – koje usput časkom i oriba.
