Homoseksualnost u Nemačkoj

Homoseksualnost u Nemačkoj

U Srbiji se reč homoseksualac, kao i svi njeni dalji i bliži sinonimi, koristi uglavnom u negativnom kontekstu ili kao uvreda. Predstavnici LGBT (Lesbian, Gay, Bisexual, and Transgender) populacije tražili su od srpskih vlasti zabranu uvredljivih komentara na njihov račun u emisijama “Farma” i”Dvor”, što govori o tome koliko su takvi komentari deo naše svakodnevice.

Na potpuno drugom kraju je Danska. Tamo se govori o tome da homoseksualci “nestaju”. Ne u smislu da ih više nema, nego da su se njihovi životni stilovi toliko poklopili sa stilovima hetero ljudi da se kriterijum homo-hetero polako gubi. Pogled nama malo dalek, ali otprilike kao i što ne delimo ljude na levoruke i desnoruke.

Homoseksualnost, kao privlačnost prema osobama istog pola, Svetska zdravstvena organizacija nije definisala kao bolest, već kao seksualnu opredeljenost. Time je stvorila barem formalnu osnovu za nediskriminaciju.

U Nemačkoj situacija nije baš kao u Danskoj, ali drugačija je i od naše u svakom slučaju. Čovek, ako je rođen kao gej, verovatno zna oduvek da je gej, ali oko trinaeste godine zapravo shvati šta to znači. U Nemačkoj je normalno da se u prvih nekoliko godina tako i izjasni, kaže svojoj porodici i prijateljima sa petnaest ili šesnaest godina “Slušajte, ja sam gej”! Mada kažu da ima nekih koji se izjasne tek sa 20 godina. U školi može postojati diskriminacija, ali ona je manje upadljiva, ili se zasniva na konkretnijim stvarima od ti si gej i zato te ne volimo! Često muške gej osobe nisu ljubitelji sporta, pa ih mogu zbog toga zadirkivati, ali kao što bi zadirkivali i nekoga ko možda nije gej, ali isto ne zna da šutne loptu. A postoje i pozitivni primeri dve devojke lezbejke, koje su išle u isti razred i bile u vezi duže vreme. One nisu imale nikakav problem sa ostatkom svog odeljenja. Bile su fine i ljudi su ih znali kao fine devojke, a jednostavno su se navikli da su one i zajedno.

Pored toga, diskriminacija ne nailazi ni na kakvu podršku profesora. Biti gej nije nešto što se krije. Ako je neki profesor gej, to ostali profesori, a i učenici često znaju. Mlađima je uvek zanimljivo da se okreću za njim on je gej, on je gej, ali taj period se prevaziđe, kao što se prevaziđe vidi, vidi, ona teta ima zelenu kosu. Ako se teti sviđa da ima zelenu kosu, neka je ima.

Mada, u lošijim školama, gde ima više dece nenemačkog porekla, postoji i veći stepen diskrimniacije jer su deca čiji su roditelji iz Turske ili balkanskih zemalja preneli deci drugačije poglede, ali deca nauče da poštuju druge, kao što i njih poštuju u Nemačkoj iako nisu Nemci. Naravno, uvek sa izuzecima.

Nemački ministar spoljnih poslova, Gido Vestervele, javno je priznao da je gej i ta činjenica davno je prestala da bude zanimljiva. On u svoje posete uglavnom ide sa svojim partnerom bez ikakvih problema, ali pri poseti Saudijskoj Arabiji, svog partnera ipak je ostavio kod kuće jer nije želeo konflikte sa zvaničnicima države gde homoseksualnost još uvek znači smrtnu kaznu.

Iako su homoseksualci prihvaćeni kao sastavni deo društva, njima nije dozvoljeno da se venčaju. Postoje više vrsta zajednica između dvoje ljudi i homoseksualci mogu imati neki formalan odnos, mogu biti u jednoj vrsti zajednice, ali ne u pravom braku. A dete mogu usvojiti samo u slučaju da su u takvoj vrsti zajednice i da je jedan od partnera biološki roditelj deteta.

Od 1980. godine u Nemačkoj se održava gej parada, “Christopher Street Day”. Do sada nije bilo nekih većih problema, mada se prošle godine Kai Haner, jedan od političara stranke CDU, zalagao protiv ove parade i osudio je da promoviše homoseksualnost. Ipak, parada je prošla bez problema.

Homoseksualci u Nemačkoj uglavnom svoju poziciju ne komentarišu, što znači da sebe ne vide kao neku posebnu kategoriju. Za diskriminaciju reći će da u principu ne postoji, ali opet zavisi gde i kojoj situaciji. Na kraju, iako se još uvek bore za pravo da stupe u brak i usvoje decu, oni su zadovoljni.


Bojana Ilić je studentkinja germanistike i danskog, obožavateljka Nemaca i nemačkog jezika, plavih ljudi i sladoleda! Zapravo obožavateljka svih jezika, sa misijom da govori barem 8 (uskoro). Kažu kreativna, ona bi pre rekla šarena. Jer život je šaren…