Hrabra avganistanska pevačica u Idolu

Hrabra avganistanska pevačica u Idolu

Ukoliko imate snove i želje koje niste još ostvarili, možda je ovo prava priča koja će vam dati elana da krenete u ostvarivanje, bez straha.

slika 123 Hrabra avganistanska pevačica u Idolu

Hrabrost i krivica

Kada se pojavila ta neverovatna devojka, sa maramom prekrila svoju kosu, stidljiva pomalo, a njena pojava na sceni nedokučiva. Latifa Azizi, sedamnaestogodišnjakinja iz severnog dela Mazar e Šerif u Avganistanu, za koji se moglo reći da je liberalniji deo, stvorio je jednu ovako hrabru i zanimljivu zvezdu. Svojom smelošću i svojim talentom je osvojila publiku i pobedila na Avganistanskom “Staru” (Idolu). Interesantno u ovoj priči jeste što je jedna devojčica želela da se izbori za svoj san, a zbog toga postala nepoželjna u  svojoj zemlji, jer je u Avganistanu generalno zabranjeno bilo da žene učestvuju u bilo kojoj vrsti javnog šoua.

Ono što prati njenu dramatičnu priču jeste da je morala da se odseli u Kabul sa svojom porodicom, zbog pretnji koje su usledile, odmah nakon emitovanja emisije. Latifa, kojoj se nije pružila prilika da uživa u momentu od tih pet minuta slave, potišteno izjavila: “Nije važno da li sam pobednica ili gubitnica, da li je bilo vredno, to ne znam, samo znam da žalim što sam dovela svoju porodicu u opasnost zbog svega. Da li je pravedno osuđivati nekoga zbog svojih snova? Zbog hrabrosti da ih ispuni? Razmislite.”

slika 221 Hrabra avganistanska pevačica u Idolu

Odbačena, postaje shvaćena

Iako se preselila, morala je da se vrati da završi ispite u školi koji su joj preostali. Pri povratku u svoju sredinu u kojoj je odrasla, među njenim drugovima iz odeljenja, nailazi na nerazumevanje, optužbe i maltretiranje. Skrhana tom slikom koju je uživo videla, ne mogavši da povrati poverenje svojih drugara, da nije ništa ružno uradila, da je samo želela da ostvari svoj san, nailazi na još jedan udarac. Iako odbačena od strane svojih školskih drugara, profesora, državnika, tako mlada, uspeva da postane uzor. Nakon izvesnog vremena ona shvata da nije jedna od običnih Avganistanki koje su bile maltretirane i ubijane svojevremeno, ukoliko bi želele da budu javne ličnosti, već da se izborila za svoj san, uprkos svemu.

Za vreme vladavine Talibana od 1996. do 2001.godine, žene su bile ponižavane, nisu imale pravo glasa ni u školi, ni na rad, već da su isključivo samo za kuću i da je mogu napuštati u prisustvu muškaraca. Ženska prava su počela da se uzdižu prestankom vladavine Talibana.Vratile su se i u škole, iako je bilo potresnih momenata, trovanja i sličnih pokušaja, gde se videlo da su i dalje želeli da uguše ženska prava. Jedan avganistanski pevač je jednom prilikom poručio svojom pesmom ohrabrujući ih: “Kako dani prolaze, vi treba da se krećete napred!” I njegova majka je bila nekada pevačica, stoga je mogao da razume njihovu borbu. Iako se ponekada može učiniti ta njihova mukotrpna borba uzaludnom, Latifa je ukazala da pored svih pretnji nije odustala od svog sna. Latifin otac Sajed Gulam Šah Azizi ponosno izjavljuje da je on ljut zbog svega što je prouzrokovalo Latifino pevanje, ali uprkos svemu ponosan na nju, jer kako kaže: “Nisam mogao da joj ne ispunim san.”


Alex Anđelković – Zaljubljenik u umetnost, kad god ima priliku želi da podeli svoje impresije sa drugima, da zaintrigira druge da je makar malo zavole. Umetnost – “Čaroban svet” – njena definicija.