I neka sila bude sa nama

I neka sila bude sa nama

Ne, nije to ona sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvari iako su iz istog žanra. Čista fantastika.

Zato što se sila ne pojavljuje iznenada, nego je stalno prisutna i uporno šalje signale, postavlja putokaze, uključuje alarme i signalne lampice. Stalno. Kao uputstvo za upotrebu na nekom novom kućnom aparatu. Za pismene, piše.

Samo, nepismeni smo mnogo.

Naročito po pitanju sile.

Ne vidimo tri upozorenja da je otvorena šahta na putu i četvrti put upadnemo i polomimo se malo.

Onda se preslišavamo. Pa kako je moguće da nisam videla, pa sigurno me nešto upozoravalo, ah, pa to je bilo ono kad se prvi put desilo ono, pa onda ono i ono.

A! Ju, što sam idiot. Kad ne slušam sebe.

walking away1 I neka sila bude sa nama

Sila je uvek sa nama, samo mi ne gledamo. Hodamo žmureći, ili gledamo sa strane, umesto da pazimo na znake

Znaci su uvek tu. Nemir, nelagodnost ispod dijafragme. Zebnja, otpor u dnu stomaka, nešto ne ide, ali mi žmurimo i gazimo. Dok se ne polomimo. Malo.

Jer, to malo je takođe upozorenje. Prvo.

Sledeći put nećemo upasti u šahtu, nego u bunar, a ako ni to ne pomogne, zgaziće nas tramvaj. Pašće nam klavir na glavu.

Takve gluposti.

Sila se služi silom, da nam otvori oči.

I ona je uz nas, radi za nas.

Samo pazite kuda gazite.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.