“Uspešan stilista mora da bude drugačiji, a u tome će uspeti samo ako je dovoljno hrabar da sledi svoju maštu”, tvrdi Ruška Bergman, jedna od najtraženijih ličnosti u ovom poslu, koja rad doživljava kao čistu umetnost.

“Zaljubljena sam u stil, volim svoj posao i verujem u umetnost koju stvaram”, kaže Ruška Bergman, koja među stilistima Njujorka – svetske prestonice moderne kulture, dizajna i mode, ima posebno mesto. Jer, kako sama kaže: “Među hiljadu ljudi koji se bave istim poslom, postoji samo nekoliko originalnih, čiji se rad prepoznaje kao autentičan i samosvojan”. Lični potpis gradila je godinama, od trenutka kada je polovinom devedesetih napustila Srbiju uputivši se prvo u London, a potom lagano osvajajući Njujork. Kada se kaže da je ova talentovana žena – po struci diplomirani ekonomista sa iskustvom u Ujedinjenim nacijama – osvojila famozni grad na Istočnoj obali, to nije nimalo pretenciozno, a još manje uobičajena fraza. Rad sa aktuelnom američkom kongresmenkom Hilari Klinton, kao i saradnja sa nedavno preminulim kraljem popa, Majklom Džeksonom, to potvrđuje.

“Majkl Džekson je bio najveći profesionalac među velikim zvezdama i najopušteniji čovek na planeti”, priseća se svojih utisaka o njemu i dodaje: “Dozvolio mi je da radim šta želim, potpuno je verovao u moj ukus. Stajling koji sam za njega radila opisala bih kao sofisticiran ali šik, originalan, dovoljno upečatljiv da dočara njegovu nedodirljivost.Volela bih da je i dalje među nama i da može da obuče garderobu koju sam pripremila za njegov koncert u Njujorku. Zauvek će biti u mom srcu. Drago mi je da će ceo svet moći da vidi sve ono što sam sa puno ljubavi uradila za tog čoveka na predstojećoj izložbi kostima u Njujorku, kao i u filmu posvećenom ovom velikom umetniku koji je u pripremi.”

Kada govori o osnovi koja je neophodna da bi stilista bio uspešan, odnosno dovoljno kreativan da stvori sopstveni imidž i prepoznatljiv način rada, Ruška Bergman u prvom redu ističe obrazovanje i talenat, jer: “Ukus se ne kupuje, već se stvara i gradi crtanjem, listanjem art enciklopedija, čitanjem knjiga, putovanjima, odlascima u muzeje i galerije, gledanjem filmova.” Onima koje ova profesija privlači, koji osećaju istinsku sklonost ka njoj savetuje: “Crpite energiju iz najrazličitijih izvora, odakle god stignete. Morate biti preplavljeni idejama pre nego što uđete u studio.” Ona nema dilemu da je posao stiliste čista umetnost. A da bi se umetnošću moglo baviti, važna je sloboda, i to ne bilo kakva. Reč je o slobodi mašte. Kao u poeziji ili slikarstvu. U muzici takođe. “Stilista mora da bude slobodan u mašti i da se nikada ne plaši da će možda pogrešiti u odabiru boja ili materijala. Strah sputava imaginaciju, sužava je i svodi na uobičajeno”, zaključuje Ruška Bergman, vrlo racionalno rezimirajući nekoliko osnovnih parametara koji čine stilistu uspešnim, a njegov rad originalnim. “Stilista mora da napravi portfolio i to je korak broj jedan. Potom, da izabere fotografa, make up artist-u i hair stylist-u sa kojima želi da radi. U dogovoru sa fotografom iznosi ideju za snimanje. Finalni proizvod, modni editorijal na primer, mora da nosi jedinstvenu poruku. Onaj ko to posmatra, listajući stranice magazina, mora da razume šta ste želeli da im kažete odabranim bojama, krojevima, scenama. Samo tako je jedna ideja realizovana do kraja. Samo tada znate da ste uspeli” zaključuje gospođa Bergman.

Ono što je posebno interesantno u procesu stvaranja novog izgleda određene osobe, jeste sam početak stvaralačkog procesa. Osnovna dilema je u tome koliko stilista mora da poznaje tu osobu, njen temperament, karakter čak, kako bi odevna kombinacija bila nepogrešiva. “Naravno da je važno da poznajete osobu za koju radite”, objašnjava Ruška Bergman, “ali i činjenica da je određena ličnost izabrala upravo vas da joj pomognete u tome, govori dovoljno. Ona, dakle, želi da ponese barem deo onog stila koji se vezuje za vaše ime i stvaranje. Iskreno, slavni traže moj stil, a ja ga prilagođavam njihovim crtama. Kada dođem na set osećam se kao u snu. Ne bojim se da probam nešto novo, mašta me vodi u različitim pravicma. Ali, konačan utisak, ma koliko to, novostvoreno bilo drugačije, uvek nosi glavne karakteristike mog rada. Pametno je, moćno i cool”. Opisujući ovaj proces, stilstkinja koja je radila postavku Armanijeve izložbe u Kraljevskoj akademiji u Londonu i u muzeju Gugenhajm u Njujorku, sarađivala sa Stivenom Spilbergom i uređivala modne strane američkog izdanja “Vogue”-a, zadovoljno otkriva da što su ličnosti sa kojima je radila poznatije i slavnije, istovremeno su prirodnije i otvorenije za razmenu ideja. “Najslavniji ljudi na svetu koji su mi dali šansu da se izrazim na svoj način, da im pokažem kako ih ja vidim i nikada me nisu ispravljali, pokazuju ogromno poverenje u moju kreativnost”.

Privatno, Ruška Bergman preferira rad Toma Forda, Balenciage, rado nosi modele brendova Balmain i Givenchy. Njen lični recept je kombinovanje ovih stvari sa vintage komadima. Svesna da takav spoj ne može da ponese bilo ko, veselo priznaje – “Ja sam najveći sanjar na svetu. To je ono što bih htela da prenesem mladim stilistima iz Srbije. Geografske odrednice nisu prepreka. Ponosna sam što dolazim iz Takova, malog mesta u Srbiji, noseći sa sobom inspiraciju koja se dopada celom svetu”.


Milan Nikolić najviše veruje u moć u reči. Rastao na nekom čudnom mestu između Kamija i Henrija Džejmsa, Alana Poa i Bajrona, pobune i konformizma. Konačno sazreo uz Tomasa Mana zahvaljujući kome je shvatio da se neki konflikti ne mogu izmiriti ali da se mogu mirno, lepo i pomalo setno nositi u sebi. Voleo bi da bar jedan sat živi na nekom platnu koje je potpisao Delakroa, zbog toga što smatra da samo strast mislima daje boju, rečima snagu, minutima nezaborav, a životu pravo da se tim imenom zove.

Editors choice