Za melodije sa naših prostora te vezuje i a capella grupa ROSA čiji si suosnivač, a koju čine internacionalni vokali. Kako američki kontinent reaguje na vaše negovanje srpske tradicionalne muzike?
Ono što je specifično za ROSU je da grupu čine devojke iz različitih zemalja – od Indije, Dominikaske republike, do Italije, Grčke, Amerike i mene i dan-danas uhvati neko posebno uzbuđenje i osećaj zahvalnosti da sve one pevaju na čistom srpskom i sa posvećenošću neguju tradicionalni zvuk naših prostora. Ljudima u Americi je naš repertoar jako egzotičan, neobičan i ostavlja jak utisak. Na našim nastupima često delimo priče i značenje pesama koje pevamo, a neretko smo imale i audio-vizuleni sadržaj koji je upotpunjavao kulturološko iskustvo i koji je pripremala Marija Stojnić, rediteljka i suosnivač grupe.
Svoj album “Dreamer” ćeš premijerno predstaviti i Beograđanima 4. jula na sceni Bitef art kafea na Kalemegdanu, a to je i jedinstvena prilika da te čujemo pre nego što se vratiš u Njujork i 22. jula nastupiš u čuvenom Karnegi Holu sa internacionalnim bendom Jan Kus & The SlavoRican Assembly, jedinstvenim spojem balkanske i karipske muzike. Kakva su tvoja očekivanja od ovih nastupa, a šta publika može da očekuje?
Par mojih kolega često kaže da je najvažniji nastup onaj koji sledi, i potpuno se slažem sa njima. Mislim da mesto koncerta ne bi trebalo da određuje sa koliko posvećenosti ćete pristupiti muzici. Svakako je velika čast nastupati u Karnegi Holu, ali prestiž je stvar racija, a muzika ipak stvar duše.
U Beogradu po prvi put predstavljam svoju muziku, i tu priliku dočekujem sa puno uzbuđenja. Počastvovana sam da imam odličnu ekipu muzičara sa kojima sam već dugo želela da sviram u svom gradu, to su klavirista Dragan Ćalina, basista Pera Krstajić, bubnjar Peđa Milutinović i gitarista Nikola Milenković. Takođe će biti i nekoliko specijalnih gostiju. Sviraćemo numere sa EP-a Dreamer, kao i obrade umetnika poput Dianne Reeves, Esperanze Spalding, Stevie Wonder-a.
Živiš u Njujorku, gde predvodiš dva autorska muzička projekta, sarađuješ sa brojnim muzičarima i radiš kao profesor pevanja. Kakve planove imaš za naredni period? Gde vidiš sebe za pet godina?
Nakon nastupa u Karnegi Holu, sledi projekat ArtLinks, gde se povezuju umetnici različitih disciplina i zajedno stvaraju niz sinkretičkih dela koja se potom predstavljaju na izložbi u Njujorku.
Nastavljam rad sa svim muzičkim grupama čiji sam deo ili lider.
Onda sledi rad na novom autorskom materijalu. Sad imam u planu da menjam strategiju, prvi projekat sam prvo snimila a potom smo imali svirke, a sada bih da “istestiram” nov materijal na živim nastupima, a tek onda da idemo u studio.
Berklee i Njujork su bili dva velika sna, koja su pre 6, 7 godina delovali nedostižno. Sada kada su dosegnuti, imam zadatak da ponovo sanjarim i otkrijem gde želim da budem pola decenije od danas.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Fotografije: Privatna arhiva
Ivana Tomić
