Prethodne tekstove redovnog dopisnika Wannabe Magazine-a iz Londona, Markusa Ejgara, možete pronaći ovde.
For the English version of Marcus Agar’s weekly observational reports for Wannabe Magazine, click here.

Britanija pravi žurku i ceo svet je pozvan. Proslava koja će trajati celog leta počela je ove nedelje u velikom stilu obeležavanjem kraljičinog “Dijamantskog jubileja” (posle lažnog početka prethodne nedelje u vidu Evrovizije), a nastaviće se sve do završne ceremonije Paraolimpijskih igara u Londonu 2012, početkom septembra. Sad je trenutak da se Britanija pokaže u punom sjaju. Slavljenička groznica zahvatila je i selo i grad, pa su gotovo sve ulice okićene zastavama i ukrasima da zagreju i najledenije duhove.

Ovog leta u Britaniji biće teško izbeći poznatu zastavu Junion Džek. Kroz London blešte crvena, bela i plava, jer zastave su svuda u čast kraljičinog “Dijamantskog jubileja” i dobrodošlice sportistima Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Londonu. Ovakvi događaji podižu atmosferu i većina će slaviti kroz žurke na ulici, uz roštilj, poseban ručak sa porodicom ili uz pivce u pabu sa drugarima.

Naravno, pabovi, restorani i prodavnice idu u korak, pa su se raspomamili od prodaje suvenira. Od igle do lokomotive, sve je ukrašeno britanskom zastavom uz prećutnu pretnju da ukoliko ništa ne kupite, niste patriota.

Da bi obeležila 60 godina vladavine kraljica je pošla u obilazak Britanije. Hiljade i hiljade ljudi izlazi na ulice, gde god se kraljica pojavi, mašu zastavama, nose smešne šeširiće i smeše se široko od uveta do uveta. Ljupko je to i može da razgali. Jedan od najzanimljivijih događaja ovog vikenda bila je spektakularna regata od hiljadu brodova, malih i velikih, koja je prošla Temzom sa kraljicom na čelu parade u posebno izgrađenoj kraljevskoj barži. Ni okrutne vremenske prilike nisu razvejale radost i slavlje desetina hiljada ljudi načičkanih duž obale. A milioni su sve to posmatrali uživo putem televizije.

flota Ispod crvene, bele i plave

Veličanstvena regata hiljade brodova

Kao i mnoge svetske nacije nosimo ponosno boje zastave tokom prigodnih praznika ili međunarodnih sportskih događaja. Kad god je žurka ili nacionalno slavlje, eto nas u buljucima kako navijamo i mašemo zastavicama bodreći najbolje. Godine 1953. zastave su se razvile u čast krunisanja nove kraljice čiji jubilej proslavljamo ove godine. Tokom šezdesetih London je postao kulturna prestonica, a Junion Džek je dobio naklonost umetnika, muzičara i modnih dizajnera, da bi sedamdesetih kraljičin “Srebrni jubilej” i pank udahuli drugačiju vrstu novog života zastavi. Plastične zastavice i smešni šeširići ponovo su nahrupili 1981. kada je lejdi Dajana Spenser udata za Princa Čarlsa, pre nego što su Britpop i Cool Britannia zavili čitav vek u britanski trikolor.

Stoga ćemo ponovo ovog leta, jer se prilika ukazala, ponosno da paradiramo crvenom belom i plavom, i ništa nas neće sprečiti da odbacimo poslovičnu uzdržanost. Ali mimo nacionalnih proslava, ustežemo se da otvoreno pokazujemo patriotizam. Imamo trenutke pompe i slave, ali ovako masovno iskazivanje nacionalnih osećanja nije često u savremenoj Britaniji. Mahanje zastavicom smatra se pomalo vulgarnim. Kad se osvrnemo na Ameriku, neobično nam je što su zastave svuda, u kancelarijama, u školama i domovima. Čini nam se preterano i nepotrebno. Isto je i u Srbiji gde nacionalne boje nikad nisu sasvim izvan vidokruga. Zastave na državnim ustanovama i seoskim kućama ističu se kao znak ponosa i identiteta, pa čak i najubogija čatrlja pokraj puta može biti tetovirana nacionalnom zastavom.

Zastava uvek budi snažna osećanja i uzburkava ih. One mogu biti vrli barjaci oko kojih se okupljamo, što stvara dragocen utisak jedinstva i pripadnosti. Mogu nositi breme okaljanog režima ili se skrnaviti u znak prkosa vladi. Često, prečesto, rasističke i ksenofobne grupe preotimaju zastavu kao moćni simbol mrskog šovinizma. No, kako ih god koristili, moć zastave ne može se poreći.

Isticati otvoreno pripadnost može doneti neočekivane pogodnosti, kao što sam otkrio prošle nedelje. S obzirom na to da su crna, na mojim kolima vidi se svaka mrlja, a vremenom su se tako isprljala spolja i iznutra da je to bilo sramotno. Čak se i na hromirane felne uhvatila skorena prljavština. Bilo je vreme za temeljno čišćenje, pa sam ih odvezao do obližnje perionice. Ništa neobično. Ono što me jeste iznenadilo bio je popriličan popust koji sam dobio od lokalnih balkanskih momaka sa šmrkom i krpicom – a sve stoga što sam nosio sprsku fudbalsku majicu. Moraću češće to da činim…

Vratiću se na vreme pre dvadeset pet godina, sećam se da je Britanija bila preplavljena uzbuđenjem oko kraljičinog “Srebrnog jubileja”. Leta 1977. godine zastave su se vijorile, žurke su se zakazivale, radnje su bile krcate sitnicama s kraljevskim obeležjima. Kao i danas, letnja kiša je pretila da uništi proslavu, ali čak ni to nije moglo da nam sputa duh. Čak su se i pankeri pridružili, a Džejmi Rid (Jamie Reid) sa slikom kraljice prikačenom zihericom bio je posvuda. Pank je bio na vrhuncu. Singl The Sex Pistols-a, “God Save The Queen”, objavljen je s namerom da izazove skandal, što je dovelo do toga da BBC pesmu zabrani, a bend je bio uhapšen tokom nastupa na Temzi. Malkom Meklaren (Malcom McLaren) izveo je još jedan majstorski potez, prizvavši manu sa PR-nebesa.

Tada sam imao devet. Najupečatljivija uspomena je verovatno kada sam sreo kraljicu i predao joj pismo koje sam prethodne večeri napisao. Ne dopisnicu, već pravo pravcato pismo. Sećam se da sam klečao uz krevet i ispisivao ga pažljivo najlepšim rukopisom. Ni roditeljima nisam rekao šta sam pripremio. Doznali su tek kad me je uzbuđena učiteljica dovela kući i rekla majci da sam sreo kraljicu i da je prihvatila moje pismo.

Najveće iznenađenje usledilo je nekoliko nedelja kasnije, kada je poštarka zakucala na vrata i uručila mi pismo s pečatom Bakingemske palate. Bilo je naslovljeno na mene. Otvorio sam reljefnu kovertu pažnjom većom nego inače. Unutra je bilo pismo, zahvalnica od kraljice, u kojem mi želi sve najbolje. To me je puklo, samo tako. Podsećam vas, imao sam tek devet.

Da bi ostali snažni, otporni i saborni, ljudi bi trebalo da se osećaju slobodni da slave svoje nasleđe i ističu zastavu ponosno. Bez obzira na to šta mislim o načelu monarhije kao uređenju države, verujem da Britanija danas ima šta da slavi. To svakako zavređuje da se malo maše zastavicom, rekao bih. Iznesite ukrase i Vivat Regina!


Markus Ejgar je britanski novinar, PR menadžer i autor bloga W!LD RooSTeR. Strastveni je ljubitelj filma, muzike i dobrih knjiga, a na svom blogu redovno izveštava o savremenoj kulturi u Srbiji i na Balkanu. Uživa u svirkama i malo toga voli više od odlične hrane s dobrom bocom vina.

Prevod sa engleskog: Ranko Trifković

Editors choice