Ispovest flegmatične ludače

Ispovest flegmatične ludače

Kad sudbina udesi tako da vam momak ujedno bude i prvi komšija neminovno je da vam se život pretvori u neke scene iz popularnog TV sitkoma “Prijatelji”- npr. kad komšiji koji je izneo neki sanduk u hodnik lepite obaveštenje na isti da planirate da ga isečete sekirom i raspalite roštilj na njemu ukoliko ga ne ukloni, i baš u tom trenutku matori se stvori pored vas. Ili ako voljenu osobu urolate u tepih da biste oživeli igru iz detinjstva “palačinke” (i zatim mu iscedite majonez na lice), a komšinica ispod vas pozove policiju jer joj se od vašeg smeha pričinilo neko klanje.
Elem, s takvom postavkom stvari,prirodno je da partnera upoznate možda više nego što bi trebalo. Ili saznate nešto što ne treba. Bejaše neko prolećno veče, oko 3 sata izjutra. Nismo ništa pametno i konstruktivno radili, jer se jasno sećam momenta kad mu se oglasio telefon. Poruka.

- Marija komšinica…zove na žurku…svašta…

Marija beše neka robinja koja je živela sprat ispod nas. Navodno se ložila na druga od mog tadašnjeg dečka. Prvo što mi je palo na pamet bilo je…

- Čekaj, ona živi odmah ispod tebe, ako je žurka, zašto se ne čuje muzika?
- Pa znaš, ona to uglavnom pravi za uže društvo, palačinke, pivo, i tako to, nema buke, znaš kakvi su ostali u zgradi…
- I drugo, žurke se ne prave u tri ujutru. Eventualno razuzdane pijanke. A ja ispod ne čujem ništa…
- Nerviraš me…
- Zašto Saša? Vidi ovako, u 3 ujutru, riba šalje SMS sledećim likovima: bivšem/sadašnjem/budućem frajeru/kombinaciji, ili najboljem drugu, ili nekom tipu na koga se prima njena recimo drugarica, sestra, cimerka ili slično. Ti joj najbolji drug nisi. Dakle, gde se svrstavaš?
- Sad me stvarno nerviraš…
- Ali zašto? Jel sam te pitala od koga ti je stigao SMS? Nisam. Mogao si ćutati, i ja to ne bih ni primetila… uostalom, koliko SMS-ova meni stiže u sitne sate? Prva nemam prava da paranoišem…
- Ej, preteruješ… ajd da spavamo…

Ok, pomislih u sebi… možda je Marija jedna uboga duša koja izučava jevrejske poslovice u slobodno vreme, i baš večeras je napravila pauzu, i pozvala društvo sa ETF-a da slušaju recitale Ivane Žigon i piju sok od zove. I mog dečka da im se pridruži. Ta besana prolećna noć bi verovatno i bila zaboravljena da mi vrlo ubrzo nešto nije privuklo pažnju. Naime, moj bivši momak je vozio motor i kao svaki paor kome to prevozno sredstvo služi da stvori sliku šminkera, parkirao ga je u holu zgrade, u prizemlju, pored lifta. Jednog lepog dana pošli smo na ručak, motorom – čitaj dalje (iako ja te gradske vespice tretiram kao pokretne WC šolje), i ja sam kao svako prosečno žensko iskoristila priliku da se ogledam u retrovizoru. Međutim, moje lepo lice nije stiglo da se napući i obraduje sebi, jer je staklo bilo uprljano. Ženskim ružem. I naknadno razmazano.

- E sad me izluđuješ… to je mogao biti bilo ko…
- Srce, ne voziš Beverli da ti cice svojim Golden Rouz ružićima ispisuju brojeve telefona. A i nisi toliko dobar frajer da bi ih privukao sa Piagiom. A i u zgradi nam žive sami fosili. Osim M, koja se navodno loži na tvog druga V. Uostalom, šta ja bulaznim, verovatno baba Olgin brat neženja uživa da se oblači u žensko i mami simpatične dečake okolo…

Poznavajući sebe, to se nikad ne bi pretvorilo u svađu, da me on nije optuživao da paranoišem. Pa ja sam prva bila ljuta na mamu zato što mi nije dala da se šminkam kao klinka, i iz tog razloga sam krišom namazala usta crvenim ružem (koji ona nikad ne koristi), i otisnula kis na ćaletovu kragnu. I dovela svoje roditelje do pred razvod. Tako da, neverovatne situacije su ipak moguće. Međutim, moj tadašnji dečko je iskoristio svaku moć ubeđivanja (koliku jedan IT-evac može da ima) da me ubedi da nisam normalna.

- Daj, postaješ smešan… ili si petljao sa M, ili sa nekom njenom pajserkom… sve se više ukopavaš, zar nije jednostavnije da priznaš?
- Sa njenom drugaricom… Bilo smo nešto kratko …

Znači, tu smo… da ne bude zabune, nije mi smetalo što je bio sa tamo nekom ili 1000 nijh (zapravo, što više, to bolje). Smetalo mi je što nije znao osnovna pravila igre – ako pojedeš nešto što se ne jede, pojedi ga sa stilom. Do kraja. I tada sam uradila nešto (prvi i poslednji put u životu) što i svako od nas (pre ili kasnije). Ispružila sam dlan prema njemu, što je značilo – daj telefon. Znala sam šta mu se mota po glavi – ako mi ne da telefon, završili smo. Jer, ko zna šta u njemu krije. A a ko mi da, šta god bilo u njemu, moći će da se ispegla.

From Gaga: Ne mogu da verujem kako me kuliraš, posle svega.. nisi se udostojio ni da me pogledaš…
From Gaga: Ok, lepo spavaj, ako budeš mogao… ja mislim da sam bila sasvim korektna prema tebi…
From Marija komšinica: Komšija, mi opet pravimo žurku… tako da si dobrodošao…
From Gaga: Ej, kako da u fotošopu stavim Marijinu glavu na Pamelino telo?
From Marija: Komšija, samo ti dođi, praćemo ti sudove mesec dana…
From Jelica: Bebice, pa gde si mi ti? Opet te nema?
From Gaga: Posle toliko vremena smo se sreli u liftu a ti si mi jedva zdravo rekao? Čemu to?
From Marko: Brate evo me u Bjeljini na bazenima i pito sam Harisa Džinovića da li zna gde su najbolje lignje nedeljom. Voli te tvoj brat!
From Jelica: Dobro sam bebice, raduckam, klasika, javi se kad budes u blizini.
From Mama: Znaš koliko mi znači naš nedeljni ručak. Jako si me razočarao. Mama.
From Gaga: Evo posle dužeg vremena ja kod Marije i setile smo se tebe. Šta radiš?

Who is the fucking Gaga? Ok, jasno je, drugarica komšinice Marije koja je bila u šemi sa mojim dečkom. Gaga, ne Marija.

- Dragana. Iz Velikog Gradišta… Marijina drugarica, retko dolazi kod nas u zgradu…

Zemljo, otvori se! Dragana iz Velikog Gradišta? Može li grđe? Mislim da mi bi lakše bilo da je u pitanju tamo neka Klara iz Vlasotinca. O čemu li su mislili tvoji roditelji, draga Dragana dok su te začinjali tamo negde na granici sa Rumunijom i nadenuli to ime specifično za komunističku estetiku ručno heklanih miljea, keramičkih figura na TV-u i raspodele hedonizma na žute i crne sokove? U sekundi sam zapamtila njen broj- za slučaj da mi dune da dam oglas u Halo oglasima “maserka sa iskustvom obavlja intimnu depilaciju za gospodu. Diskrecija zagarantovana”. Međutim, trebalo je još nešto proveriti – poslate poruke. I tada sam se zaprepastila. Nasuprot mom očekivanju, moj bivši dragi je u skoro svakom SMS-u kulturno odbio personu koja se u osnovnoj verovatno dovatavala sa Rumunima iz razreda. I Jelicu, koja mu je, kako kaže bila kombinacija, i posle par SMS-ova više se nije oglašavala. Pametna devojka (što me uvek navede na razmišljanje – kako devojke koje su u tim tzv. kombinacijama poštuju nečije vreme i znaju gde im mesto, a opet spodobe koje imaju status zvanične devojke pretenduju da upravljaju nečijim životom, menjaju ga kako im dune i raspolažu njim čak i nakon okončanja veze). Elem, u trenutku mi je bilo veoma žao devojke skromne inteligencije. Draga moja Dragana, pa ne radi se to tako, sestro. Čak sam pomišljala da je pozovem i održim kratak kurs na temu “Kako naterati bivšeg da godinama obigrava oko vas”, srećom, u tome me je sprečila spoznaja, da je ona ipak imala povoda da šalje paćeničke SMS-ove mom dečku.

- Ok, slagao si, to manje više nije ni bitno, svakom se dešava. Ne smeta mi ni što si u kontaktu sa njom, tj njima, pa svaka normalna osoba je u kakvoj takvoj komunikaciji sa nekim od bivših. Smeta mi što si joj dozvolio da bude toliko drska (mada je jadna bolji izraz). Marija zna da smo zajedno – mislim, koliko puta nas je videla zajedno. Samim tim zna i njena drugarica. Koju ti nisi šmekerski distancirao, već uživaš u ulozi seoskog seoskog kicoša, oko koga ribe kao treba da se nadmeću.

Ne sećam se njegovog odgovora, zaista. Bilo je nešto neutralno, kao i prepiska sa bivšim ribama. Ali, šta je meni činiti u ovakvim situacijama? Ako sam zbog nečeg pametna, to je zbog toga što uvek pitam pamenije i iskusnije ljude kad ne znam što mi je činiti.

- Ma pravi se luda, iskuliraj, tiha voda breg roni.
- Vrati mu isto, pobogu, klin se klinom izbija…
- Ja bih mu oči iskopala, zamalo sam to jednom i uradila…

Ili da ipak dadem njen broj telefona u Halo oglase? Da kupim Cosmo? Dođavola Sonja, ništa od toga nisi ti…Ali, u tom trenutku je sve postalo kristalno jasno. Shvatila sam da imam posla sa beta-pajserom. Koji, na primer za x godina me ne bi zaštitio ako bi me proganjao kolega na poslu. Koji ne bi mogao moje dete da odvede do škole jer bi ga mama zvala da skine mačora sa drveta i poprska travnjak. Tada sam shvatila da on u mom životu ima rok trajanja. Iskulirala sam još koji mesec, a zatim sam mu saopštila da se čuveni okidač u mojoj glavi ponovo aktivirao (naravno, prećutala sam da je počeo toliko da me nervira da mi smeta i sama činjenica što diše).

I naposletku, čuveno pitanje oko SMS-a u 3 ujutru ne bi bilo postavljeno, da se nisam setila situacije od pre par godina… postoji adekvatan način da dovedete bivšeg na vašu žurku. Neposredno posle raskida organizujete parti za sve prijatelje, i zatim mu preko mobilnog omogućite prenos uživo.

 

Sonja Martić je ekspert za profilisanje gradskih faca i vodič kroz ljudske klišee, flegmatična kučka sa ogromnim srcem, koja u sebi nosi neverovatan spoj patrijarhalnog i proevropskog.

Komentari