Prethodne tekstove iz serijala “Ispovest jedne šanerke” možete pročitati ovde.

Izveštačeno ljubaznim osmehom dočekala sam ih i obojici snažno stisnula ruku. Kinez je izrazio istančan smisao za humor rečenicom : “Gospođice, jel’ vi kuglate?”, na šta se Betmen grohotom nasmejao. “Ne, gospođica će vam doći glave” – pomislih u sebi i nastavih da se kikoćem sa njima. Pošto sam im zahvalila na brizi o mom tezgarenju i dala im petsto maraka , pozvala sam ih na piće.

Procenili su da osim prijatne spoljašnjosti, u glavi nemam ništa. Nosila sam paž frizuru, sa dugačkim šiškama koje prekrivaju levu polovinu lica. Sem izveštačenog keza, na toj glavi nisu mogli da zapaze ništa više, te sam bila prinuđena da istrpim poglede ka neobavezno erotičnom “V” izrezu jarko crvene bluze. U ćakulanju sa svojim zaštitnicima, saznala sam o njima sve što mi je bilo važno. O meni nisu znali ništa. Dovoljno je bilo da sam nezaštićena žena i redovan platiša.

Sa nestrpljenjem sam iščekivala povratak  u agenciju. Pošto smo se svi okupili, iznela sam  plan. Glavna uloga u poslu sa reketašima je dodeljena Ivani. Kinez nije bio naročito interesantan. Živeo je sa roditeljima u blokovima na Novom Beogradu, a da buvlja pijaca nije postojala, blejao bi sa ortacima ispred zgrade. Betmen je delovao kao čovek od akcije. Oženjen, dvoje dece. Iza ovoga oženjen kao po običaju stoji da mu je devojka namerno ostala u noseća, pa je bio prinuđen da je oženi. Stanovao je nekoliko ulica od nas, u ženinom stanu, ali ga iz kraja nismo poznavale. Sada se ukazala idealna prilika. Pripreme za Ivanin ulazak u Betmenom život trajale su desetak dana. Kada se  iskvarcovala, stavila veštačke trepavice i nokte, zaposlili smo je u “Maksi” marketu, tik uz Betmenovu zgradu. Njena pojava nije prošla neopaženo. Bilo mu je žao da tako mlada, zgodna i pametna devojka, koja ume čak i kusur da vraća cenjenim potrošačima, trune u  marketu. Duševan čovek.

Počeli su povremeno da izlaze. Imao je želju da podnese tužbu za razvod braka, ali nije imao podršku. Odlučile smo da ga mi podržimo. Prvo smo ih poslale u manastir Ostrog. Tamo je imao čas uvoda u hrišćanstvo, sa blagim osvrtom na pravoslavlje. Običan zlatan lanac je zamenio krstom. Ivana je cvrkutala i nije se odvajala od njega. Bili su divan par. Ali i ona je sa sobom nosila tešku priču. Saopštila mu je da se njene sestre ne slažu da bude u vezi sa oženjenim čovekom. Velike su vernice. Kod njih priča o razvodu ne prolazi tek tako. Nije mu preostalo ništa drugo osim da ostavi pozitivan utisak na njene sestre…

Eto dokle je došlo- razmišljam o stvarima koje bi bilo bolje da sam odavno zakopala negde duboko u sebi. Pokušavam da ne delujem razočarano pred samom sobom. Takva je podela uloga. Onaj koji je glavni nema karakter, ali ima igru u kojoj su svi saučesnici bez dublera i kaskadera. Neki od njih čak imaju dijaloge u kojima plasiraju iluziju o svojoj karakternoj čvrstini. U susretu sa prvom kosmičkom nepravdom, Betmen je neuništiv, ali ranjiv. Dobro došao u razdoblje paranoje. Žena koja ga je izdala, jednom će ipak biti u prilici da mu kaže: “Drago mi je da si preživeo”.

Ishitrenim pokretom, kao odgovor na zvonjavu, otvaram vrata svog stana. U dnevnom boravku, Sanjin gura dubak sa sve Aleksom u njemu. Prijatna, porodična atmosfera. Betmen na brzinu zakopčava kožnu jaknu, jer mu iz pojasa farmerica diskretno viri drška pištolja. Praveći se da ga vidim prvi put u životu uvlačim ih u stan, za slučaj da se predomisle. Deca se igraju zvečkama, voda kipi na ringli, jasno čujem taj zvuk, i sebe kako izgovaram: “Dobro došao u naš skromni dom”.


Lutka Lutka Bgd – Ne postoji rešenje za koje ona nema problem, po opredeljenju veštica!

Editors choice