Prethodne tekstove iz serijala “Ispovest jedne šanerke” možete pročitati ovde.

Te večeri za Betmena nisam samo ja bila iznenađenje. I danas, kada se priseća tih trenutaka, kaže da ne može da poveruje koliko smo ga dobro nadigrale. Klinke sa Čubure i naivčina iz novobeogradskih blokova. Gledao je u mene razrogačenih očiju, preskočivši dekolte, čemu beše sklon prilikom upoznavanja sa suprotnim polom (što beše siguran znak da me je prepoznao). Zapanjen koliko je svet mali, ušao je u moj dnevni boravak, odlučivši da je bolje da se drži narodnih izreka o minimalizmu, nego da prihvati istinu koja mu je bubnjala u slepoočnicama. Steva Betmen beše uveliko zaglibio u sopstvenoj igri, koja se okrenula protiv njega. Petsto maraka kojim smo mu platile reket za taj mesec nismo mogle bolje da investiramo. Naša folirantska porodica je bila uveliko na okupu, nestrpljiva da ga upozna. Ne sumnjam da mu je tokom cele večeri u glavi odzvanjala uvodna špica iz serije “Zona sumraka”.

Prvi mu je prišao moj muž. Srdačno se rukovao sa poznanikom sa “buvljaka” i navodno potencijalnim pašenogom, što mu je trapavo ga lupkajući u pleća svojim lopatama od šaka stavljao do znanja od početka do kraja tog horor prijema. Betmen, otac dvoje dece, uveliko oženjen, naučen da prilikom porodičnih skupova odobrava klimanjem glave sve pošalice na svoj račun, klimao je bledozelen u licu. Izgledalo je kao da će svakog trenutka pobaciti sve rekete uterane nedužnom narodu tokom njegove kopilanske karijere.

Steva je uporno pokušavao da kaže mom mužu nešto posle tri reči – “Pa ti si…”, na šta ga je moj muž prekidao zauzevši stav prestolonaslednika kraljice Elizabete, dok je izgovarao: “Da, ja sam!” Betmen se u panici okretao ka meni, hvatajući se za moj pogled kao davljenik za slamku i ponavljao: “Nisam znao da je upravnik buvlje pijace Ivanin zet!” U želji da prekinem napetu situaciju i da mu pomognem, dodavala sam omalovažavajućim tonom: “Govoriš o mom suprugu? Budi bez brige, on je neviđeni papučar, ovde ja upravljam.”

Izgleda da sam u želji da zaštitim gosta od prskanja petog moždanog nerva preterala, što mi je signalizirao Ivanin ljubomorni pogled. Betmen je još od malih nogu osećao seksualno uzbuđenje prema ženskoj dominaciji, tačnije otkako ga je majka ostavila. Ninin suprug, drugi čovek četnički orijentisane opozicione partije, nije morao posebno da se predstavlja izbezumljenom gostu. Kad god uključiš televizor, posle vesti o predsedniku naše zemlje, sledeća je morala biti pljuvačina po Nininom mužu, inače zanatliji kome smo mesto u stranci u međuvremenu kupile, za neku siću, jer su takvi politički neprijatelji bili dobrodošli, po mišljenju tadašnjeg predsednika. Mucao je i kotrljao samoglasnik R. Mogao si da odremaš dok privede kraju započetu rečenicu. Šlag na torti bio je zapravo vidoviti Ćira, koga smo predstavile kao Tanjinog dečka. Za prostodušnog čoveka poput Betmena, još jedna javna ličnost u njegovoj blizini ga je izbezumila. Pred njegovom pojavom gotovo se onesvestio, jer beše kao i svi kriminalci, neverovatno sujeveran. Nije ga poznavao lično, već sa malih ekrana, kao i polovina Beograda kojoj  je utorkom uveče u udarnom terminu, na najgledanijoj televiziji proricao sudbinu iz najopasnijeg, Marseljskog tarota, ručno oslikanog u pakleno-grešnom francuskom manastiru. I upravo zato, nije mu preostalo snage da bude ono što jeste. Trošio je svoju najdragoceniju energiju nastojeći da se ponaša u skladu sa slikom koju je stvorio o sebi. Nažalost, bio je sam.

Nasuprot njemu, sedeli smo ujedinjeni. Razgovarali sa njim, reagovali nepredvidivo, bili okruženi odbrambenim zidovima, ponašali se kao i on, glumeći ravnodušnost prema svemu. Ivana, njegova ljubav koja je svakim svojim treptajem potvrđivala da ne traži ništa za uzvrat, koštala je već u tom trenutku više od najskuplje droce, s obzirom na to da se nervne ćelije ne obnavljaju.


Lutka Lutka Bgd – Ne postoji rešenje za koje ona nema problem, po opredeljenju veštica!

Editors choice