Ispovest jednog psa

Ispovest jednog psa

snoopy tribute by WOLFJPG Ispovest jednog psa

Snupi nije jedini...

Da pas ume da govori, imao bi mnogo toga da kaže. Ovo bi nam ispričao, da može…

Danas nisam ni pipnuo koske. Čak ni za prolaznicima nisam lajao, a i poštara sam poštedeo muke prilikom ulaska u dvorište.

Teško mi je. Da li je u pitanju ovo vreme, ili naprosto nešto drugo? Ona? Ne… Njena kratka bela dlaka, prošarana tufnama svetlosmeđe boje, ljupko podignut rep i večito isplažen jezik nisu povod mojih uzdaha i zavijanja.

Ne, boli me nešto drugo. Možda mi je Stevica dao pokvarenu hranu? Da, to je. Mora da sam mu dosadio više. Šest godina sam na njegovim tepisima i stolicama, stalno bih da se mazim.

Ili mi se nabila neka kost u creva, možda? Veri ume da promakne to, dešavalo se i ranije.

Ne znam šta je, ali da sam tužan – jesam.

Evo i dosadnih mačaka. Heh, samo vi vrebajte, mačke moje drage. Danas vam je srećan dan. Suviše sam tužan da bih vas pojurio, bole me šape, rep, čak mi je i njuška suva. Danas nisam pas!

Mrzi me da ustajem i otvaram oči, mašem repom i jurcam. Tužan sam, svete! Razumeš?

Boli me… Boli me ona! Eto, priznajem. Takvu kerušu još nisam video u svom pasjem životu.

Zavijam već dva dana i zbog toga trpim pretnje, a ona ne dolazi. Baš je neka… Lepo kaže moj gazda, ljubav je čudna boljka. Rađa mnogo osećanja u čoveku, u mom slučaju psu…

Da li će bar on da me pomazi malo? Evo ga, ide. Blentavo se osmehuje. Oči mu se sjaje kao zvezde. Volim taj njegov pogled, naslućujem mnogo topline i ljubavi iz njega. Neretko sam mu na isti način uzvratio. I on zna kako boli neuzvraćena ljubav.

A ona… Nek ide do đavola! Baš me briga, neću da se smrzavam kraj kapije ceo dan zbog nje! Ne mora da dođe. Idem unutra da se mazim s ljudima, da legnem kraj radijatora i uživam u ukusnoj hrani!

Ipak, za svaki slučaj, gledaću da ona ne naiđe. Motriću kroz prozor sa stolice. Osluškivati laveže. Možda se i ona oglasi. Laku noć, lepi moj svete.


Stevica Svetozar Rajčetić je rođen u pravim godinama,ali u pogrešno vreme. Za sebe tvrdi da je savršeno nesavršenstvo i potpuna negacija onoga kakvim ga ljudi vide. Živi u Beogradu, ali je duhovno uvek u Novom Sadu i možete  videti njegovu siluetu kako sedi na zidinama Petrovaradina, zamišljeno gleda ka mostovima na Dunavu… Njegova poruka čitateljima i svim prijateljima glasi “In vino veritas”.