2521  260h=180x 457px robertcornelius Istorija fotografije Pre nego što objasnim kako je nastala prva fotografija na papiru, moramo da se vratimo kroz vreme, tačnije u vreme grčkih matematičara Aristotela i Euklida, koji su prvi proučavali  “kameru” sa “igličastim” otvorom (engl. pinehole). To je  svetlo-nepropusna kutija koja poseduje mali otvor na jednom kraju, kroz koji svetlost prolazi projektujući obrnutu sliku na suprotnom zidu.

Vizantijski matematičar i arhitekta Antemije (poznat po tome što je dizajnirao Aja-Sofiju)  oko petstote godine, koristio je kameru obskuru u svojim eksperimentima.Kamera obskura(latin. camera obscura), što u prevodu znači zatvorena mračna soba, je naprava koja  projektuje sliku svog okruženja na “ekran”. Korišćena je za crtanje i zabavu, i jedan je od izuma koji su vodili ka fotografiji. Naprava može biti u obliku kutije ili sobe sa jednim otvorom na kraju. Svetlo koje iz spoljašnje sredine prolazi kroz otvor, pada na površinu gde se slika prikazuje okrenuta za 180 stepeni. Slika je mogla da se prokektuje na papir i prikaz je bio prilično realan i precizan. Prve „kamere obskure“ bile su  velike sobe ili šatori. Zahvaljujući eksperimentima Roberta Bojla i Roberta Huka, ovaj uređaj je postao manji i lakši za upotrebu. U to vreme su ih na svojim putovanjima koristili, slikari amateri, ali i profesionalci (Kanaleto, Rejnolds).

Godina 1826. se vezuje za pojavu prve trajne fotografije koju je napravio izumitelj Jozef Nićifor Niče. Njegove fotografije bile su izrađene pomoću poliranog tanjira, napravljenog od posebne metalne legure, prekrivenog derivatom petroleja, čudnog imena “bitumen Judeje”. Bitumen se stvrdne kada se izloži svetlosti, a materijal koji se ne stvrdne se ispere. Posle ispiranja ostaje čist otisak koji se potapa u mastilo i potom štampa. Nićifor je eksperimentisao i sa srebrom i kredom koji potamne u dodiru sa svetlom. Njegova prva sačuvana fotografija iz 1826. godine je pogled sa prozora u Le Gras-u (La cour du domaine du Gras). Nićifor je umro od moždanog udara 1883. godine.  Svoje beleške ostavio je saradniku Luisu Dageru. Dager je otkrio dve krucijalne stvari. Pre fotografisanja (slikanja) je srebro izložio isparenjima joda (engl. Iodine), a pošto bi fotografisao, izložio bi srebro isparenjima žive (engl. mercury). Ovaj postupak bi pravio nevidljivu sliku. Slika bi se videla tek pošto bi tanjir bio ispran u rastovoru vode i soli (fiksator). Ovaj proces je dobio ime dagerotipizacija (daguerreotype). Krajem 1838. godine Luis je napravio fotografiju jedne pariske ulice (Boulevard du Temple). Slika je nastala kao proizvod desetominutne ekspozije, tako da se saobraćaj na ulici nije video, ništa osim zgrada i čistača cipela na ćošku. U januaru naredne godine objavio je otkriće, i francuska Vlada je otkupila patent, proglasivši ga javnim dobrom. Usledila su usavršavanja principa dragerizacije od strane Istmena i Talbota. Robert Kornelijus, američki hemičar i  pionir u oblasti fotografije, zabeležio je prvi portret u oktobru 1839. Taj autoportret bio je prva fotografija čoveka ikada! Kornelijus je početkom četrdesetih godina devetnaestog veka otvorio fotografski studio u Americi,ali ipak odlučio je da napusti fotografiju i posveti se porodičnom poslu u teškoj industriji.

Bitno ime u periodu razvoja fotografije  je svakako i Sergej Levicki, koji je unapredio proces fokusiranja, i veoma  ga olakšao. Za vreme svog boravka u Parizu 1847.godine predstavio je promenljive pozadine na fotografijama. Prvi se bavio doterivanjem negativa, kako bi ublažio neke nedostatke. Tako da njega možemo nazvati ocem obrade (dorade) fotografija. Pošlo mu je za rukom da na jednoj fotografiji ista osoba, bude u različitim pozama, drugačije obučena, recimo ista osoba svira gitaru i sluša samu sebe! Zamislite reakciju ljudi na tako nešto pre 160 godina! Izuzetno važno poglavlje u istoriji fotografije je otkriće Džordža Istmana, dvadesetak godina kasnije, a to je suvi gel na papiru, kasnije nazvan film. Tanjiri i ploče su postali prošlost. Fotografi više nisu morali sa sobom da vuku teške torbe pune hemikalija i opasnih supstanci. Prva fotografija u boji pojavila se 1861.god. a njen pronalazač je škotski fizičar Maksvel. 1888. godine Istman je na tržiste lansirao kameru pod nazivom Kodak uz slogan vi pritisnete taster, a mi radimo ostalo. Ovo je značilo da svako može da se bavi fotografijom. Fotografija je postala dostupna svima 1901. godine  kada je svetlost ugledao Kodak Brauni (engl.Kodak Brownie). XX vek je je vek uspona fotografije, totalne ekspanzije, i masovne upotrebe, tako je 1925. godine  Leika napravila prvu 35mm traku.

Sve ovo je bilo uvod za fotografiju koju danas znamo. Od mene jedno veliko hvala svim ovim umovima. Moderna digitalna fotgrafija se javlja već sedamdesetih godina XX veka, otkrićem prvih CCD mikro procesora a 1986. godine Kodakov tim je napravio megapiksel senzor, odnosno senzor od milion piksela.

Danas je fotografija medij dostupan skoro svakome, mobilni telefoni imaju kamere u sebi, aparati  su kompaktni i staju u džep. Ponuda aparata je neverovatna, za sve i svakog prema potrebama, uz onu narodnu „koliko para toliko muzike”.

Nekada su naši preci išli kod fotografa na slikanje, lepo sređeni i doterani, željni  da dobiju  “trenutak”, da dobiju uspomenu. Dok danas, mi njihovi unuci, ili praunuci imamo sve to u džepu, spremno za klik bilo kada, bilo gde.

Nemanja Radenković je strastveni ljubitelj fotografije, sanjar u večitoj potrazi za vetrenjačama i ljubitelj skitanja koji vidi ono što niko ne vidi.

Editors choice