Prethodne tekstove iz serijala “Istorija koju niste učili u školi” možete pročitati ovde.

Francuska u prvoj polovini 19. veka. Mesto promena i velikih nadanja. Vreme ljudi dovoljno hrabrih da pokušaju da stvore novi, pravedniji svet. Vreme kada su Parižani na barikadama, nebrojeno puta, ustajali protiv neravnopravnosti i tiranije. Buntovni grad je krvario za ideale slobode, bratstva i jednakosti. Ko želi da razume dubinu nepravdi koja je na barikade terala parisku svetinu, neka zaboravi na istorijske udžbenike, dovoljno je da pročita “Žerminal” Emila Zole (Émile Zola) ili “Jadnike” Viktora Igoa (Victor Hugo). U društvu u kom je besneo sukob starog i novog, monarhije i republike, očeva i sinova, odrastao je Evarist Galoa (Évariste Galois).

slika 17 Istorija koju niste učili u školi: Évariste Galois   Tragedija genija

Od 1789. pa sve do 1871. Francusku potresa revolucionarni talas. Rođen u vremenu revolucije Galoa hrabro stupa u prve redove borbe protiv monarhije i nejednakosti

Rodio se u Burž La Renu, selu nadomak Pariza 1811. godine. Otac mu je bio intelektualac, borac protiv monarhije, majka skromna žena, iz porodice pravnika, dobar poznavalac klasičnih nauka i latinskog jezika. Evarist je rano pokazao da se razlikuje od druge dece. Sa dvanaest godina je pročitao Ležandrovu (Adrien-Marie Legendre) geometriju, kao da je roman, i potpuno je savladao. Matematika ga je zainteresovala, pa je odmah sa udžbenika prešao na proučavanje teorijske literature, čitajući Lagranža (Joseph-Louis Lagrange) i Abela (Niels Henrik Abel). Ostali predmeti su mu išli znatno lošije. Njegov nastavnik književnosti je zapisao:

“On je jedini student koji nije znao ništa da mi odgovori, apsolutno ništa. Rečeno mi je da poseduje nesvakidašnji talenat za matematiku. To me veoma iznenađuje, jer sam posle ispita pomislio da ima smanjenu inteligenciju…”

I ostali nastavnici pisali su slično: “originalan i neobičan”, “svađalica”, “ekscentrik”. Bilo je jasno da problem nije u inteligenciji, Evarista jednostavno ništa osim matematike nije interesovalo. Matematike i politike. Galoa je odrastao u strastvenog republikanca, revolucionara. Njegova strast za politikom i mržnja prema političkim protivnicima dodatno se razbuktala kada mu je otac izvršio samoubistvo, posle političkog sukoba sa lokalnim sveštenikom, predvodnikom monarhista. Genijalni matematičar i ostrašćeni republikanac mogao je otići samo na jedno mesto – u Pariz.

Legenda kaže da je francuski car Napoleon III naredio da se preurede pariske ulice kako bi se uvek nezadovoljnoj svetini oduzelo glavno oružje za vreme pobuna – kamenice iz kaldrme. U grad koji tada neprestano plamti, stigao je šesneastogodišnji Galoa. Pun samopouzdanja, zaputio se pravo na vrata najpoznatije francuske škole, Politehnike. Bio je odbijen. Iako je to teško podneo, Galoa odlučuje da ne odustane. Ozbiljnije se posvetio matematici i sa 17 godina štampa svoj prvi naučni rad. Matematičari sa kojima dolazi u kontakt prepoznaju njegov talenat i nagovaraju ga da svoje matematičke ideje sažme u jedan obimniji rad i sa njim konkuriše za prestižnu nagradu Francuske akademije.

Zla sreća genija ne prestaje da ga prati. Sredinom 1829. Galoa predaje prvi veliki rad Akademiji. Recenzent koji je trebalo da primi rad, čuveni matematičar Koši (Augustin-Louis Cauchy), bio je prenatrpan poslom, a uz to se i razboleo, pa mu vraća rad sa savetom da ga dopuni i tek tada predstavi. Galoa je ponovo razočaran, ali sledi savet starog matematičara i dopunjuje rad. Dopunjena verzija stiže kod drugog matematičara, Furijea (Joseph Fourier), ali ovaj u međuvremenu umire i rad ostaje izgubljen među njegovim papirima!

slika 26 Istorija koju niste učili u školi: Évariste Galois   Tragedija genija

Na čuvenoj Francuskoj akademiji nisu uspeli na vreme da prepoznaju genijalnost mladog matematičara

Iako izgleda kao da je bilo samo pitanje vremena kada će neko uočiti Evaristovu genijalnost, vreme je bilo upravo ono što mu je nedostajalo. Razočaran neuspesima da Akademiji predstavi svoj rad, Galoa ponovo pokušava da se upiše na Politehniku. Legenda kaže da je zadatke na prijemnom rešavao iz glave i na tablu upisivao samo konačna rešenja. Kada ga je jedan član komisije posavetovao da koristi kredu i sunđer on ga je istim tim sunđerom pogodio u ćelavo teme. Ponovo je odbijen.

Poražen neuspesima, Galoa se sve više okreće politici. Na jednom skupu strastveno izjavljuje: “Ako su potrebni leševi da se pokrenu mase, ja ću položiti svoj!” U danima previranja, posle Julske revolucije 1830. godine, Galoa dospeva u zatvor zbog republikanskog delovanja. Sudbina ga je nevidljivim nitima vukla ka brzom kraju.

Život junaka ove romantičarske tragedije ne bi bio potpun bez ljubavne drame, a nju je pronašao u zatvoru. Tokom odsluženja kazne započeo je aferu sa ćerkom zatvorskog lekara, gospođicom Stefani (Stéphanie). Neki izvori navode da mu je upravo ova afera došla glave. Pod nerazjašnjenim okolnostima Galoa je stradao nekoliko nedelja po izlasku iz zatvora, 29. maja 1832. godine. Pojedini biografi navode da je stradao u dvoboju sa verenikom gospođice Stefani. Drugi beleže da je na dvoboj izašao kako bi odbranio čast jedne prostitutke. Možda je ipak najrealnija verzija koju je ostavio njegov brat, po kojoj je Evarist stradao u dvoboju sa policijskim provokatorom koji ga je namerno izazvao kako bi uklonio političkog protivnika. Istina će, nažalost, zauvek ostati skrivena, jer istoričari nisu uspeli da pronađu nijedan pouzdan trag.

Pre nego što je, sa pištoljem u ruci, stao na 25 koraka od svog suparnika, Galoa je proveo besanu noć. Noć koja je ušla u legendu. Siguran da će sutradan umreti, pisao je oproštajna pisma svojoj porodici i prijateljima. U jednom pismu beleži:

“Zadržite me u sećanju, budući da mi sudbina nije podarila dovoljno života da bi moja domovina saznala za moje ime…”

Jednom prijatelju, matematičaru, ostavlja beleške i pismo u kome pokušava da sumira svoje ideje. Na marginama rada čija je kopija ostala izgubljena u Akademiji napisao je čuvenu rečenicu: “Ovo se može lako dokazati, ali sada nemam vremena…” Upravo to “nemam vremena” postalo je centralni deo legende o Evaristu Galoi. Samo 60 strana beleški, koje su ostale iza njega posle te čuvene noći, držalo je matematičare u poslu sledećih 100 godina! Izmenio je algebru, uveo u matematiku pojam grupa, postavio osnov za Teoriju Galoa…

slika 34 Istorija koju niste učili u školi: Évariste Galois   Tragedija genija

Ovako izgleda jedna od stranica beleški koje je u noći pred dvoboj za sobom ostavio Evarist Galoa

Ujutru, umoran od grozničavog rada i siguran u smrt, Galoa je izašao na dvoboj. Prema jednoj verziji, pištolj kojim je trebalo da puca bio je prazan, prema drugoj nije mogao da puca u protivnika, već je opalio u vazduh. Protivnik mu je, bez imalo premišljanja, sasuo kuršum u stomak. Ranjenog Evarista pronašli su lokalni seljaci i odneli u bolnicu. Umro je nekoliko sati kasnije, na rukama svoga brata. Poslednje reči su mu bile:

“Ne plači! Potrebna mi je sva snaga koju imam kako bih mogao da umrem sa 20 godina!”

Galoa je sahranjen na neobeleženom mestu na groblju Monparnas. Spomenik je podigao sam sebi: to je njegovo delo koje je izmenilo svet matematike. Na čitavih 60 strana!


Petar Ristanović je budan noću, jer je grad pod senkama mnogo lepši nego ogoljen dnevnim svetlom. Kad god zažmuri, vidi svet kakav bi voleo da bude i opsednut je traganjem za čarobnom kombinacijom reči koja će ga stvoriti.

Editors choice