Prethodne tekstove iz serije “Istorija koju niste učili u školi” možete da nađete ovde.

Priču o Galileju (Galileo Galilei) učili smo u školi, zar ne? Ovako, otprilike, ide verzija koju smo zapamtili iz tih školskih dana.

Galileo je bio neki Italijan što je živeo u srednjem veku. Bio je naučnik i mrzeo je sveštenstvo. Onda je izmislio da se Zemlja okreće i zbog toga što je bio napredan, zla inkvizicija ga je spalila na lomači. Poslednjim dahom svojim, Galileo im je prkosio izjavom: “Ipak se okreće!” Poenta priče je da je crkva zatucana i spaljuje naučnike, a u čast Galilejevu, razne svemirske džidža-bidže nose njegovo ime…

Živeći u doba sekularne države (a ova naša je još povrh toga bila i komunistička), čim je u igri “crkva protiv nauke”, skloni smo da događaje posmatramo svedeno, pojednostavljeno. Čak je i Stiven Fraj (Stephen Fry), poznati glumac, ljubitelj nauke i vatreni ateista u jednom TV-duelu sa predstavnicima crkve izjavio “da je Galileja mučila inkvizicija”. Poreklo slike naučnika na mukama nalazi se u starijim delima boraca za prevlast racionalizma, na primer i kod Voltera (François-Marie Arouet de Voltaire).

prkos Istorija koju niste učili u školi: Ipak se okreće

Galilej je postao mučenik nauke tek u 19. veku

No, da pogledamo nekoliko (urbanih) legendi o Galileju, pa ćemo, valjda, doći do istorije koju niste učili u školi:

Galileo je dokazao da se Zemlja okreće oko Sunca

Ne. Nije. Rasprava o tome da li se Zemlja okreće oko Sunca, ili Sunce oko Zemlje (heliocentrizam vs geocentrizam) trajala je gotovo pola veka pre nego što se Galilej uopšte i rodio. Tiho Brahe (Tycho Brahe) bio je naučnik koji je ponudio novu verziju geocentrističkog modela, dok su Kopernik (Nicolaus Copernicus) i Kepler (Johannes Kepler) ponudili heliocentrične modele, s tim što je Kepler preciznije opisao kretanje planeta. Galilej je bio zastupnik teze da se Zemlja okreće oko Sunca, ali nije prihvatao Keplerov eliptični model, već je bio bliži Kopernikovom modelu. Galilejev doprinos nauci bila su opažanja Venerinih mena, što je pomoglo da heliocentrični model prevlada, ali Galilej ga nije dokazao. Naime, naučnici onog vremena imali su poteškoće da dokažu da se Zemlja okreće oko Sunca, iste one zbog kojih su Grci odbacili tu tezu i prihvatili Ptolomejski model. Dakle, Galilej nije bio genije koji je rešio tajnu, naprotiv bio je i sam u zabludi, na primer, tvrdeći da su putanje planeta pravilne kružnice ili da Zemljina rotacija izaziva plimu i oseku.

Crkva je bila protiv nauke i odbacivala je naučne dokaze

Ne. Nije. Protivnici Galilejevi bili su podjednako naučnici i sveštenici. Galileveji branioci bili su takođe i sveštenici i naučnici. Još sto i nešto godina pre Galileja, katolička crkva utvrdila je da je Bog racionalan i da stoga sva njegova kreacija mora biti racionalna i dokučiva umom. To je otvorilo put za nauku grčkih filozofa i uspostavljanje “prirodnjačke filozofije” koja se nije kosila sa crkvom, niti ju je crkva gušila – naprotiv. Kopernik, na primer, nije bio uveren da može uspešno da brani model koji je postavio, ali ga je biskup Giz iz Helmna (Tiedeman Giese) nagovorio da ipak objavi rezultate svojih istraživanja. Ona su predočena i Papi Klementu (Clement VII) koji je bio oduševljen i darovao je predavača koji je došao da mu objasni šta to Kopernik tvrdi. Galilejem su se hvalili Jezuiti kao svojim čedom, jer je pohađao njihove škole, a početna skepsa spram Galilejevih opservacija teleskopom pala je kad su Jezuiti počeli da koriste teleskop i ponovili uspešno sve Galilejeve opite. Dakle, u vreme kada su trajale naučne rasprave, Galilejev način razmišljanja bio je manjinski, ali prihvaćen. Učeni ljudi bili su pripadnici crkve, ali i laici. Bojim se da je naša zamisao o crkvi koja progoni naučnike – zabluda.

“Teška artijerilja” koju ateisti potežu je “činjenica” da je srednjovekovna crkva tražila da se Biblija tumači doslovno. To nije istina. Teza o doslovnom tumačenju Biblije potiče od 19. veka i ostrašćenih protestanata koji su radikalizovali religiju. U dogmi katoličke crkve izričito se navodi da se svaki delić Biblije tumači sa najmanje četiri nivoa (eshatološki, moralni, simbolički i doslovni). Kardinal Belarmin (Bellarmine) izričito piše da: “Kada bi se zaista dokazalo da se Zemlja okreće oko Sunca, a ne obratno, tada bismo morali da zađemo u svete spise i istražimo koje delove moramo ponovo tumačiti. Ali takva rabota ne čini se u hitnji, te nisam sklon da menjam tumačenje svete knjige dok se ne stvori potreba za to, potkrepljena čvrstim dokazima.” Pomenuti kardinal bio je i sam naučnik i predavač prirodnjačke filozofije u Flandriji, a crkva je – kao što je Belarmin i predvideo – promenila tumačenje Biblije kada je heliocentristički model nepobitno dokazan.

Galilej je bio mučen, u lancima, spaljen na lomači ili mu je bar bilo prećeno lomačom

Ne. Nije. Galilej je bio istaknuti član zajednice. Osim toga u vreme kada je izbila gužva oko njega, bio je već starac. Nije bio optuženi koji prkosi sistemu, već je bio aktivno uključenu istragu koja se povela. Bio je prijatelj crkvenih velikodostojnika i za vreme “Galilejvog procesa” bio je gost u palatama bogatih sveštenika u Rimu. Dakle, osim što je bio VIP, Galilej nije bio okoreli jeretik (za njih su čuvali sve te lomače i bukagije). Kazna koju je pretrpeo jeste bila strožija nego što je iko očekivao. Bilo mu je naređeno da ne izlazi iz svoje vile u Firenci, gde je i živeo sledećih devet godina, do smrti. Ali daleko od toga da je bio zatočen ili mučen, naprotiv, u tom “kućnom zatvoru” napisao je i najvažnija dela.

Galilej je bio opasan, jer je koristio nauku da dovede u pitanje crkvenu dogmu 

Ne. Nije. Crkva u ono vreme nije smatrala nauku za opasnost. Naprotiv, mnogi “naučnici” bili su sveštenici. Crkva je ohrabrivala istraživanje sveta oko nas, kako bi se bolje razumela i više slavila veličina božije kreacije. Ukoliko bi ishod naučnih istraživanja došao u sukob sa Biblijom, stav crkve davao je prednost nauci, a protivrečnost proglašavala za naš nedostatak razumevanja. Dakle, tvrdili su da su i nauka i Biblija u pravu, a ako se nešto tu ne slaže, sami smo krivi što smo ograničeni. Nevolja sa Galilejevim učenje bila je u tome što se nije moglo dokazati (kao što i nije sve do 1838). Galileo se složio da ne može da dokaže ispravnost Kopernikovog modela. Složio se da nastavi da ga istražuje i proučava samo za potrebe astronomskih proračuna. I tu dolazimo do prvog pravog razloga za nevolju.

Papa je tražio od Galileja da napiše knjigu u kojoj će prikazati oba modela, Kopernikov i Ptolomejev, te istaći prednosti i nedostatke jednog i drugog. Galileo je napisao “Dialogo sopra i due massimi sistemi del mondo tolemaico e copernicano”, kao što je papa zahtevao. Ali napisao je da je kopernijanski sistem superiorniji, a papine reči smestio je u junaka koji se zove “Simplicimo” tj. “budaletina”. E, sad. Vladari nikad nisu bili blagonakloni spram onih koji ne ispune njihov zahtev, a još ih i vređaju. Uvređeni papa povukao je podršku Galileju i optužio ga da je prekršio zavet koji je dao 1616. da neće tvrditi da je heliocentrizam superiorniji.

U to vreme, trajala je živa i katkad burna rasprava između dva sistema, a svi vodeći astronomi radili su na dokazivanju jednog ili drugog. Jezuiti su pratili Galilejeve opite i skladno tome korigovali crkveno stanovište. Međutim, osim što je neposredno uvredio papu, Galilej se našao u središtu prevrata u svetu nauke. Usred inkvizicijskog procesa, pojavili su se mnogi naučnici koji su ga blatili, jer su želeli da iskoriste priliku da napakoste kopernijancima. Osim toga, kad je uvredio papu, mnogi pobornici Galilejevog učenja povukli su se, jer se nisu podržavali tu vrstu napada na Svetu stolicu. Duhovi su bili uzburkani, a mnogo raznih činilaca upleteno, pa je presuda inkvizicije bila stroga (premda daleko od mučenja) u pokušaju da se čitava ta rasprava preseče, razreši i uspostavi red.

Sve u svemu, Galileja su kasnije kao mučenika nauke isticali razni autori što je doprinelo da se istina skrije. Istina koja se nalazi negde između toga da su na Galileja bili ljubomorni kolege naučnici, da je radio u vreme uzburkanih preokreta, da se tu negde našao i sveštenik-činovnik koji je iz lične ambicije hteo da raspiruje proces, da se papa našao uvređen i da je Galilej bio nadmeni namćor koji je rasterao svoje saveznike. No, premda jeste bio težak lik, Galilej nije izgovorio “Ipak se okreće!”, naročito ne u brk inkviziciji. Rečenica potiče sa jedne slike na kojoj navodno Galilej pokazuje tamničarima natpis “Eppur si muove”, ali kako nikad nije bio u zatvoru, slika je verovatno samo ilustracija anegdote (trača?) koja je, čini se, kružila još za njegovog života.


Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.

Editors choice