Džon Smit je na obale Novog Sveta stupio u lancima. Naime, na putu do Amerike organizovao je pobunu, pa ga je kapetan broda bacio u lance. Trebalo je da ga pogube, ali predvodnik je odlučio da najpre pobodu englesku zastavu i pročitaju zapečaćena uputstva Vridžinijske kompanije. Jedna od stavki odnosila se na mesto nove kolonije. Plašeći se Španaca i Portugalaca, dobili su zadatak da zađu dublje u Novi Svet i nasele se uz reku koja skreće ka severozapadu. Druga stavka izričito je navodila da vođa ekspedicije bude kapetan Smit.
Ovako su je zamišljali u 19. veku
Odluka se zasnivala na bogatom iskustvu Džona Smita. Naime, gospodin Smit bio je pustolov prve vrste. Gonjen željom za dokazivanjem i avanturom, putovao je po svetu kao plaćenik, borio se protiv Španaca i Turaka. Zanimljivo je da priča o tome kako neprijateljska princeza spasava život “našem” junaku potiče upravo iz ovog razdoblja života. Naime, Smit je, ratujući protiv Turaka, čuo ili mogao čuti priču (danas bismo rekli urbanu legendu) o ćerki turskog plemića koja sprečava pogubljenje hrabrog ratnika. Iz ratova, Smit se vratio kao plemić, ali je ostao bučni nadmeni tip koji je mislio da je u svemu i uvek bolji od svih. Bio je bitanga, hoću da kažem.
E, sad.
