Preteča modne fotografije datira iz 18. veka, kada su u magazinima štampane ilustracije moderne odeće, često bojene rukom. Prvi fotoaparati su se pojavili tridesetih godina 19. veka, a najraniji modni fotografi vezuju se za bogati sloj društva, uglavnom kraljice, princeze i pripadnice buržoazije, koje su htele da ovekoveče svoje skupocene haljine.
Smatra se da je prva kolekcija modnih fotografija knjižica grofice Kastiljone (Countess of Castiglione), sa 288 fotografija raznih odevnih kombinacija i modnih detalja iz njenog garderobera. Fotografije je napravio Pjer-Luj Pjerson (Pierre-Louis Pierson) 1856. godine. U to vreme tehnike razvijanja fotografija još uvek nisu bile podesne za časopise i magazine. Tek sa razvojem polutonskog štampanja, u prvoj deceniji 20. veka, rodila se modna fotografija i estetika modnih časopisa kakvu danas poznajemo. Zanimljivo je što su se dizajneri visoke mode osetili ugroženima pojavom modne fotografije, smatrajući da je ona dar za plagijatore.
Grofica Kastiljone kao prvi model
Jedan od prvih modnih fotografa bio je baron Adolf de Majer (Adolph de Meyer), nazivan Debisijem fotoaparata. Karakterističan je po upotrebi pozadinskog osvetljenja i objektiva sa mekim fokusom. Veoma je vodio računa o dodatnim vertikalnim elementima i pravilu o tri trećine. Postavljao je modele u svakodnevno okruženje i fotografisao ih u prirodnim pozama. Barokni senzibilitet je isticao pomoću bojenih pozadina i baroknih rekvizita, a uprkos izvesnoj strogoći i formalnosti, njegove fotografije su odisale bajkovitošću.
Pozadinsko svetlo i barokni detalji barona De Majera
Modeli za modne fotografije najpre su bile pripadnice aristokratije, glumice i balerine. Nakon Prvog svetskog rata estetski ideali se menjaju i modernizam polako pušta korene. Pojava sportske odeće i haljina bez glomaznih podsuknji dozvolila je fluidnije i ekstravagantnije poze i kompozicije. Sa predvodnicima kao što su Edvard Stajhen (Edward Steichen) i Men Rej (Man Ray), novi stil u modnoj fotografiji zamenio je rokoko rekvizite geometrijom, nadmenu hladnoću karakterom, i uveo avangardne izume kao što su solarizacija i višestruka ekspozicija.
Dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, sa pojavom manjih kamera, koje je moguće nositi u ruci, modni magazini dobili su veću fleksibilnost kada su u pitanju kompozicija i snimanje fotografija na otvorenom. Poseban napredak je ostvaren 1933, kada je tadašnji urednik magazina “Harper’s Bazaar” zaposlio mađarskog sportskog fotografa Martina Munkačija (Martin Munkácsi), koji se kratko bavio i street style fotografijom u Berlinu. Munkači je u modnu fotografiju uveo novi, dinamičan stil, koji se pokazao kao izuzetno uticajan. Sledeća prinova u magazinu bila je Luiz Dal-Volf (Louise Dahl-Wolfe), koja je takođe bila zagovornica vanstudijske fotografije, a 1937. počela da izrađuje fotografije u boji.
Evedonova dama u Diorovoj večernjoj haljini pozira sa cirkuskim slonovima
Epicentar razvoja modne fotografije sredinom 20. veka bio je u Americi, gde su se “Vogue” i “Harper’s Bazaar” utrkivali i na taj način postavljali standard ostalim modnim magazinima. Edvard Stajhen, Džordž Hojningen-Hine (George Hoyningen-Huene), Horst P. Horst (Horst P. Horst) i Sesil Biton (Cecil Beaton) izdigli su modnu fotografiju na nivo fine umetnosti. Njihovi naslednici Irving Pen (Irving Penn), Martin Munkači, Ričard Evedon (Richard Avedon) i Luiz Dal-Volf oblikovali su modnu fotografiju i postavili estetske standarde za naredne decenije. Fotografija koju je Irving Pen snimio 1947. za naslovnicu “Vogue”-a, na kojoj se našlo dvanaest najfotografisanijih modela, poslužila je kao uzor mnogim magazinima i fotografima, između ostalog i Eni Libovic (Annie Leibovitz). Ova fotografija je označila i početak kulta supermodela krajem 20. veka.
Naslovnica "Vogue"-a i jedna od fotografija koje su obeležile 20. vek
Aleksandra Skorupan je ekonomista na papiru a u duši umetnik. Najlakše se izražava kroz fotografiju i pisanu reč, i veruje da imaju podjednaku moć. U slobodno vreme vodi modni blog Microcosmos.
