U dalekoj prošlosti postojale su različite poslastice slične današnjem sladoledu. Tako su u Persijskom carstvu jeli sok od grožđa pomešan sa snegom specijalno čuvanim i dopremljenim iz zimskih krajeva. Kasnije su led mešali sa šafranom i voćem, a veruje se da su Arapi bili prvi narod koji je sladoled pravio sa mlekom. Sirija, Irak i Egipat u X veku već su uveliko uživali u ledenoj poslastici, koristeći zaslađeno mleko, pavlaku ili jogurt i dodajući kandirano voće i orašaste plodove. Veruje se da je sladoled došao do Evrope baš zahvaljujući Arapima koji su radeći na Siciliji preneli svoje majstorske veštine meštanima.

144 Istorija sladoleda

Sladoled je toliko sjajan da je šteta što nije ilegalan – Volter

Međutim, drugi izvori navode da su prvi recept za sladoled osmislili Kinezi još 3,000 godina p.n.e., a da je zahvaljujući pustolovu Marku Polu (Marco Polo) sladoled sa dvora Kublaj-kana (Хубилай хаан) stigao u Evropu. Ovaj venecijanski istraživač preneo je svoje iskustvo sa Dalekog istoka i sladoled je počeo da se priprema prema njegovim instrukcijama. Ubrzo, nova poslastica postala je simbol bogatih i moćnih, te su samo pojedinci uživali privilegiju da ga konzumiraju.

229 Istorija sladoleda

Mnogi veruju da samo jedna kugla sladoleda može da utiče na osećaj sreće

Sladoled su pravili i na dvoru Katarine Mediči (Catherine de Medici), koja ga je ponela sa sobom 1533. godine, kada se udala za budućeg francuskog kralja Anrija Drugog (Henry II). Tom prilikom odala je tajnu svome suprugu, koju je on prosledio svojim kuvarima.

329 Istorija sladoleda

Istraživanja kažu da ukoliko vam je čokolada omiljen ukus, vi ste skloni umetnosti i pomalo rasejani

Postoji legenda kako je i kralj Čarls (Charles) ljubomorno skrivao recept za sladoled, želeći da bude jedini koji će uživati u ovoj deliciji, ali nakon njegovog svrgnuća 1649. godine sladoled počinje da se služi i na drugim dvorovima.

Kada su Britanci u XVIII veku naselili Ameriku, sa sobom su doneli i strogo čuvani recept za sladoled. Tih godina počinje da se služi na balovima i drugim svečanostima i polako postaje deo tržišta. Međutim, za komercijalnu upotrebu sladoleda značajne su dve godine: 1851. godina, kada je Džejkob Fasel (Jacob Fussel) otvorio prvu fabriku za proizvodnju sladoleda, i 1926. godina, kada je osmišljen prvi rashladni uređaj. Od tada više nisu postojale prepreke za transport i održavanje ovog smrznutog slatkiša.

519 Istorija sladoleda

Ako se najčešće odlučujete za jagodu, veruje se da ste ambiciozni, lojalni i omiljeni u društvu

Prvi kornet koji je izgledao kao jestiva posuda, osmislio je Italo Marćoni (Italo Marcioni) 1924. godine, a Amerikanac Kris Nelson (Chris Nelson) na ideju za sladoled na štapiću došao je gledajući dečaka koji se dvoumio da li da kupi čokoladicu ili sladoled.

611 Istorija sladoleda

Najneobičniji ukusi sladoleda: beli luk, bundeva, senf, pasulj

Svi mi volimo sladoled, ali sigurno postoje činjenice koje niste znali o njemu. Sledi nekoliko zanimljivosti o ovom slasnom proizvodu:

Aleksandar Veliki svoju vojsku okrepljivao je sladoledom.

Američki predsednik Ronald Regan (Ronald Reagan) mesec jul proglasio je mesecom sladoleda.

U Velikoj Britaniji otvorena je poslastičarnica u kojoj se služi sladoled od majčinog mleka.

U Emiratima najavljuju egzotične ukuse sladoleda pravljenog sa kamiljim mlekom: datulu, šafran, čokoladu, karamelu.

U Italiji postoji Univerzitet sladoleda.

Najskuplji sladoled na svetu košta $1,000. Napravljen je od listića 23-karatnog zlata, kavijara i drugih skupocenih sastojaka.

Jedan od najbizarnijih sladoleda na svetu jeste sladoled Bahasi. Ovaj japanski specijalitet u sebi sadrži delove sirovog konjskog mesa.

Vanila je najpopularnija aroma sladoleda, a najtraženiji preliv je čokoladni.

79 Istorija sladoleda

Čak je slavna Džeki O. bila odbijena kada je zatražila recept najskupljeg sladoleda na svetu

Sladoled je doživeo potpunu evoluciju: od luksuza do navike, od jednostavne forme do kreativnog izgleda, od skromnih sastojaka do neverovatnih elemenata, ali ono što je ostalo nepromenjeno jeste činjenica da je i dalje jedna od najukusnijih i najpopularnijih poslastica na svetu.


Nataša Delač voli ljude, smeh do suza, igranje igrica i prvu jutarnju kafu. Za nju, najlepši je osećaj kada prvi put u godini vidi more. Obožava putovanja, čaroliju i čuda.

Editors choice