Prethodni tekst “Istorija šminkanja” možete pronaći ovde.

Mesopotamija

Zauzimala je oblasti rečnih dolina Tigra i Eufrata. U ovoj zemlji moda i upotreba češlja dobile su važnost veću od uobičajene.

Muškarci su kovrdžali brade i kosu, stvarajući prenaglašene kovrdže geometrijskog oblika. Velika brada označavala je snagu i hrabrost. Bojili su obrve u crno i lice rumenilom, a puderisali bradu i kosu zlatom u prahu. Žene su nosile puštenu kovrdžavu kosu preko ramena.

slika 1m2 Istorija šminkanja (2. deo)

Zemlja na obalama dve reke – Tigra i Eufrata

Rim

Usvojili su većinu običaja od Egipta i Grčke.

Počela su da se koriste javna kupatila, gde su se uzimale kupke pod mlazom tekuće vode. Žena tog vremena, zvana patrisija, provodila je dosta svog vremena u kupatilima, termama, masažama, sređivanju kose, koji su zahtevali dosta rada. Ove žene imale su pomoć žena nižeg staleža koje su im sređivale kosu, šminkale ih, masirale, vodile računa o zubima, čak su im i pravile ukrasne, danas nama poznate veštačke trepavice. Pravile su ih od svile i prirodnih dlaka.

Kosu su farbali u plavo. Boju su dobijali tako što su kosu umočenu u različite preparate  izlagali suncu.

Koža je bila bela, na oči i obrve su nanosili crnu olovku, na sjajne kapke antimon, tirkiz, a na usne i obraze jarku crvenu boju.

Vizantija

Negovali su kožu primenjujući prave tretmane lepote i koristili su kozmetiku proizvedenu od životinjske masti i mirišljavog bilja. Koristili su tople gaze prilikom nanošenja preparata da bi se kasnije, bez skidanja, nanela glina dok se ne osuši.

slika 3v Istorija šminkanja (2. deo)

Vizantija kao civilizacija zauzimajući veliki prostor, nosila je i veliki kulturni značaj

Isticala se bela boja kože, preterano crvene usne i forma oblika očiju slična prirodnoj.

Arabija

Arapska kultura je bila nepoznanica evropskom kontinentu, iako je u srednjem veku imala veliki uticaj na običaje.

slika 4a Istorija šminkanja (2. deo)

Žena zatvorena u harem provodila je sate ulepšavajući se

Da bi bile zavodljivije, negovale su telo mirišljavim kupkama, masažama i uljima. Žena je sakrivala lice velom i kosu svilom, a kitila se dragim kamenjem. Lice i ruke su se bojili, koristila su se rumenila, a na oči se nanosio ajlajner kako bi se uvećale. Ajlajner je bio u stalnoj upotrebi i nastavio da bude do današnjih dana.

Nastaviće se…

Prevod i obrada sa španskog na srpski jezik: Milica Stankić i Dajana Rudež


Milica Stankić je student španskog jezika i hispanskih književnosti. Obožava život, svoju porodicu, ljubav, prijatelje i milion sitnih iznenađenja. Veruje da pravi poljubac i iskren osmeh mogu izlečiti i najtežu bol. Jedina reč koju ne podnosi je “laž”, i teško onom ko je slaže. Kune se u Servantesa i smatra ga genijem svih vremena, duboko veruje njegovim rečima: “La pluma es la lengua de la mente” (“Pero je jezik uma”).

Editors choice