16. March 2012.

Iza svakog uspešnog muškarca stoji jaka žena

“Žena je kamen spoticanja za karijeru jednog čoveka”, reče Lav Nikolajevič Tolstoj (Лев Николаевич Толстой) i ostade živ – doduše, samo do 1910. godine.

Tolstoj je bio od onih koji ne samo da obeleže ceo vek već ostave dubok trag na celo čovečanstvo. Da je bio samo pisac, danas bismo uglavnom govorili o njegovom uticaju na književnost. Tolstoj je bio mnogo više od pisca: umetnik, filozof, anarhista, pacifista, borac za pravdu, učitelj, reformator… Imao je sudbinu kakvu doživi retko koji pisac – ceo život uživao je veliko poštovanje, te imao razne privilegije koje je takav položaj mogao da donese. Rođen je u plemićkoj, veoma bogatoj porodici, ali je u mladosti krenuo očevim stopama. Bio je strastveni kockar, voleo je žene, krčmu i piće.

Zanimljivo, ali plemićko poreklo nije bilo nešto čime se Tolstoj ponosio, niti su ga te privilegije zanimale. Kao velikog pobornika ljudske slobode i odsustva bilo kakve vrste hijerarhije (dakle, anarhista), bolela ga je nepravedna raspodela dobara, hipokrizija ljudi i crkve, besmisleni ratovi i sve ono na čemu je počivalo tadašnje, a i današnje društvo. Smatrao je da se “zadovoljstva bogataša stvaraju suzama siromaha”. Pisao je članke protiv smrtne kazne, protiv telesnog kažnjavanja seljaka, pozivao cara da ukine privatnu svojinu, zapošljavao studente izbačene s fakulteta zbog učestvovanja na demonstracijama, pisao bukvar i priče za decu, pokušavao da reformiše obrazovni sistem… Javnost ga je obožavala, vlast mu ništa nije smela. Ipak, uvek postoji i druga strana priče.

I pored plemićkog porekla, Tolstoj se, shodno svojoj ideologiji, trudio da živi kao seljak

Nezadovoljan poročnim životom, Tolstoj je spas video u braku i porodici. Tako je iz drugog puta dobio ruku Sofije Andrejevne Bers (Софья Андреевна Берс). U početku im je bračni život bio idiličan, i izrodili su čak trinaestoro dece. Međutim, da li možete da zamislite kako je izgledao Sofijin život? Ne samo da je imala zadatak da bude i majka, već je trebalo da bude i otac, jer Tolstoj nije imao mnogo vremena. Ona je bila žena možda najuvaženije ličnosti tadašnje Rusije – cenjenog pisca, plemića, čoveka na čijim je načelima Gandi (Gandhi) utemeljio filozofiju nenasilnog otpora. A ako mislite da je njen položaj bio lak, iznenadićete se.

Kako je sve više produbljivao svoje učenje, Tolstoj je preduzimao radikalne korake u životu. Odbijao je ponuđene poslove, jer je smatrao da su nepošteni. Delio je seljacima svoju zemlju kako bi radili za sebe, a ne za drugoga. Nameravao je da se odrekne autorskih prava, kako bi svako mogao da čita njegove knjige. Za to vreme, Sofija je podizala decu i strahovala za njihov opstanak. Pored oca koji je bio u stanju da razdeli svu imovinu u korist drugih, njihova deca lako su mogla da postanu siromasi. Sofija je podržavala muževljev književni rad (čak je sedam puta prepisivala njegov “Rat i mir”), trpela njegove razne poduhvate koji su štetili porodici, a javnost je smatrala da je njena dužnost da podnosi žrtvu zarad tako velikog čoveka kao što je Tolstoj. Kada se pobunila protiv odricanja autorskih prava, više joj niko nije bio naklonjen.

Sofija i Lav Tolstoj bili su u braku 48 godina

Tek je pred kraj života napisala autobiografiju kako bi joj ljudi sudili na osnovu činjenica, a ne neistina. Iznela je mnogo toga iz njihovog privatnog života: da nije mogla više da se potčinjava mužu zarad njegovog pisanja, jer je morala sama da gaji decu; da ju je napustio uoči porođaja i po povratku prenebregavao njene strašne porođajne bolove; da je morala sama da se nosi sa smrću troje dece, a ipak ostane odana muževljevom radu; da je Tolstoj imao dete sa drugom i da je pretio da će je ostaviti… Po Sofijinoj autobiografiji nastala je predstava “Misis Tolstoj”, koja se daje u beogradskom Narodnom pozorištu.

Lave Nikolajeviču, neizmerno smo ti zahvalni na tome što si se svim silama trudio da ovaj svet učiniš boljim i veoma smo srećni što si postojao. Da li bi sve to postigao da nije bilo tvoje drage Sofije, koja ti je poturanjem pleća omogućila da neguješ svestranost? Znam, to više nije važno…


Irena Vuksanović je po obrazovanju profesor književnosti, ali mnogo više voli da piše nego da priča. Ne voli romantiku, ali voli romantizam. Nije vegetarijanac, ali obožava životinje. Ne voli da glumi, ali redovno posećuje pozorište. Zato je i pokrenula svoj blog Suflerka.