Izgubljene civilizacije: Uskršnje ostrvo

Izgubljene civilizacije: Uskršnje ostrvo

Naziv ovog ostrva samca koga teše zagrljaji južnog Pacifika, na srpski jezik je bukvalno preveden sa španskog. Isla de Pascua – Uskršnje ostrvo. Uzrok se vezuje za dan 1722. godine kada je evropska noga prvi put kročila na ovo tlo. Domoroci su ovo ostrvo zvali Rapa Nui što bi u prevodu značilo Veliki Rapa. Mada to nije izvorno ime. U Velikog Rapu su ga krstile komšije sa susednih ostrva, a “rođeno” ime mu je Pupak sveta (Te pito o te henua). Možda baš zato Španci umesto da koriste frazemu Misliš da si centar sveta, radije kažu Misliš da si pupak sveta.

Slika 149 Izgubljene civilizacije: Uskršnje ostrvo

Moai skulpture u Pupku sveta

Ovo trouglasto ostrvce tako izolovano i najudaljenije ostrvo od kopna, deluje kao da je samo svoj gospodar. Međutim, čovek se borio da poseduje svaki pedalj kopna, pa je tako i Čile 1888. godine prihvatio Uskršnje ostrvo pod svoje okrilje.

Ipak neka zamišljena vrsta autonomije postoji. Naspram onolikog Čilea, ovih 163,6 kvadratnih kilometara teško je i zamisliti kao deo ove latino zemlje. Broj ljudi odgovara broju stanovnika osrednjeg sela. Po popisu iz 2002. godine, glavno naselje Hanga Roa brojalo je 3,304 glava, a na ostatku prostora živelo je još 487 ostrvljana. Zvuči malo, ali nije. U 19. veku ovde je zabeležen najmanji broj ljudskih bića – 110. Usled epidemija i iseljenja domorodaca u robovske “svrhe”, broj ljudi se 36 puta smanjio!

Slika 234 Izgubljene civilizacije: Uskršnje ostrvo

Prve ekspedicije

Rapa Nui postala je prvorazredna turistička destinacija zahvaljujući najstarijim kamenim stanovnicima. Moai skulpturama. Džinovske ljudske glave naređane duž obale koje deluju kao da gledaju pticu u letu ili traže Severnjaču na nebeskom svodu. Tela su im sakrivena pod zemljom, a noge im nisu ni potrebne, s obzirom na to da nikad ne “ustaju”. Ipak, teško je da se drži uspravno telo koje je dugačko 12 metara i teško 40 tona.

Slika 323 Izgubljene civilizacije: Uskršnje ostrvo

Okrenuli su leđa celom svetu

Ovih 300 kamenih glava načinjeno je u krateru Rano Raku, gde i dalje jedna glava čeka da bude dovršena. Težina i visina ovih kulturnih bogatstava i dubina kratera predstavljaju ozbiljan problem za vađenje. Pretpostavlja se da su ih domoroci strpljivo uz pomoć kanapa vadili, a zatim “šetali” do sadašnjeg mesta boravka.

Tor Hejerdal (Thor Heyerdahl), čuven po ekspediciji Kon-Tiki na drvenom splavu, prvi je zagrebao po istoriji Velikog Rape. Primetio je dve vrste urođenika. Hanau eepe, tj. dugouhi i hanau momoko ili kratkouhi. Dugouhi su bili direktni potomci kipova i primali su njihove natprirodne moći koju su nazivali “manu”. Kratkouhi su bili u inferiornom položaju. Robovi čiji je jedini zadatak bio da uklone kamen kako bi se steklo više obradivog zemljišta. Kada im je dojadilo, pokrenuli su “građanski” rat. Dugouhima su se najokrutnije svetili tako što su rušili svete kipove.

Slika 420 Izgubljene civilizacije: Uskršnje ostrvo

Do guše pod zemljom

“Proizvodnja” ovih svetinja, koje nisu svete samo za religiju, već i za turizam, prestala je najverovatnije oko 1680. godine. Tada je izbio veliki požar koji je progutao svu vegetaciju čija su stabla viša od prizemnog žbunja. Od tada drveće ovde ne raste, te pogledima turista nema šta da sakriva moai “domaćine”.

Slika 516 Izgubljene civilizacije: Uskršnje ostrvo

Neki imaju i frizure pukao - punđice

Prethodni tekst iz serijala “Izgubljene civilizacije” možete pogledati ovde.


ApoMaja – Piši kao što osećaš, govori kako misliš i ureži osmeh u svoj duh.