U utorak, 12. februara sa početkom u 19h, u galeriji Singidunum, Knez Mihailova 40, održaće se otvaranje prve samostalne izložbe fotografija Tine Marić, mlade umetnice iz Beograda.

Ustajalu prazninu pustinja ponekad poremete snažne oluje. Zastrašujući oblaci peska i razarajući vetar protrče nepomičnom ravnicom i nakratko nahrane energijom ništavilo bezličnih predela.

Poput oluje, svake godine, poslednjeg ponedeljka avgusta novi život pustinji Blek Rok udahne vatra.

“Burning Man” je festival koji za nedelju dana, koliko traje, okupi preko 50,000 ljudi i jedan je od najpoznatijih u svetu, ali njegov koncept podjednako je teško opisati koliko i utisak koji obuzme svakog posetioca kada na ulasku u privremeni pustinjski grad udarcem čekića u masivno zvono i rečenicom “I’m not a Burning Man virgin anymore!” najavi svoj dolazak u jedan novi svet.

Slika19 Izložba fotografija “Burning Man”

“Burning Man” jedan je od najzanimljivijih umetničkih festivala na svetu

Umetničke instalacije, sloboda izražaja, odsustvo reklama i novca, ideja deljenja, razmene i zaštite životne sredine samo su neki od elemenata koji grade ovu zajednicu i zajedno sa njom.

Ceremonija spaljivanja totema, čiji izgled varira u zavisnosti od teme festivala, događaj je koji svaki učesnik shvata na individualan način, uklapajući ga u mozaik svojih misli, emocija, želja, nada i strahova. Za nekoga kraj zarad novog početka, za druge duhovno pročišćenje, ali istovremeno srž koju svaki učesnik želi da oseti.

Originalnost koncepta i jedinstvenost atmosfere koja tim danima zavlada pustinjom nemoguće je opisati, ali fotografije mlade umetnice uspevaju da, sabirajući trenutke i emocije, zamrznu doživljaj i poklone ga i onima koji nikada nisu bili tamo.

Tina Marić rođena je 1985. godine u Beogradu. Završila je studije na Filozofskom fakultetu, odsek Istorija umetnosti. Fotografijom se bavi od 2009. godine kao freelance fotograf. Do sada je svoj rad predstavila na više grupnih, a njena prva samostalna izložba trajaće do 22. februara.


Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.

Editors choice