Milica Rakić je završila ALU u Beogradu. Član je ULUS -a. Samostalni umetnik i dobitnica niza nagrada za svoj rad. Izlagala je na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Njenu izložbu “Rođena bez razloga” možete posetiti od 1. do 19. novembra u Galeriji SULUJ, Terazije 26/II Beograd.

Interni monolog u ličnom susretu sa heroinama

Kako u ličnom, tako i u kolektivnom pamćenju svesno (ili nesvesno) biramo šta ćemo pamtiti a šta zaboraviti. Umetnica Milica Rakić se u svojim radovima bavi obnavljanjem sećanja boreći se upravo protiv selektivnog sećanja. Dijalog sa prošlošću nikada ne prestaje, istorija se prekraja i piše nanovo, novi heroji, novi branitelji su u modi.  Gotovo amblematske fotografije narodnih heroina nisu poznate novim generacijama “fitnes” ideologije jer žena ponovo postaje samo lep prizor za muške oči, roba koju treba što bolje prodati (udati).

Izložba “Rođena bez razloga” preispituje odnos prema recentnoj prošlosti koja se ne sme izbrisati. Socijalističko društvo je osiguravalo jednakost kao jedan od centralnih principa, makar na nivou teorije i deklarativnih proklamacija. Promovisana je nova žena koja bi trebalo da odbaci sve “staro” i preobrazi  se u samostalnu i samosvesnu osobu. Žensko telo i način njegovog predstavljanja uvek su potvrda poretka pa nije slučajno što u prvim posleratnim godinama socijalistička država promoviše ženu novog tipa, u ratu partizanku, a u miru aktivistkinju, snažnu i mišićavu udarnicu bez odlika ženstvenosti koja je osuđivana kao malograđanska i buržoaska.

Da li potiskivanjem, brisanjem, nekritičkim postupcima prema decenijama druge polovine 20. veka možemo očekivati da nam, već sutra, “istorija” ponovo eksplodira u lice? Na to nas svojim radovima upozorava Milica Rakić uvlačeći nas u kritički dijalog provokativnim porukama – preuzetim i prilagođenim citatima iz različitih izvora – pisanim savremenim jezikom. Poigrava se rečima, preplitanjem privatnog sa javnim i političkim, prošlost prevodi u sadašnjost na svoj specifičan način, uz obaveznu dozu humora, kritički promišljajući trenutnu sliku društva. Radovi se sastoje iz statičnih ili pokretnih fotografija pronađenih na internetu i filozofskih, vanvremenskih, često ironičnih i uvek višeznačnih misli koje postavlja u korelaciju sa istorijom i sećanjem, pre svega kolektivnim sećanjem. Spajajući naizgled nespojivo Milica Rakić stvara veze između fotografija i poruka koje uz njih ispisuje i one poprimaju novo značenje jer pamćenje je ono kojem je neophodan narativ da bi se obnavljalo.

Editors choice