Jako samopouzdanje ili gubitak razuma?

Jako samopouzdanje ili gubitak razuma?

“Dođi, molim te, da vidiš kako sam picnula CV i propratno pismo! Nema šanse da me ne pozovu na onaj razgovor za posao!”

Čitam, čkiljim, kolačim oči.

“Studirala sam na Beogradskom univerzitetu, kao i na prestižnom univerzitetu u Italiji. U toku studija sam se bavila hostingom, marketingom i istraživanjem tržišta, a za realizaciju mnogih projekata sam bila odgovorna kao rukovodilac. Na ovaj način, ostvarila sam odličnu saradnju sa vodećim privrednim subjektima u zemlji. Moj prvi posao je bio vezan za upravljanje ljudskim resursima, da bih se nešto kasnije oprobala kao menadžer prodaje. Trenutno sam na poziciji zamenika direktora u maloj, ali jako uspešnoj kompaniji. Tečno govorim dva svetska jezika i veoma sam ambiciozna. Bla, bla bla…”

Svaka čast na vokabularu, jedino što nikako ne uspevam da “povežem lik i delo”. A znate li šta je najstrašnije? Činjenice koje je moja poznanica navela u svojoj biografiji nisu totalno izmišljene. Ona je samo zapatila virus na koji je imuno sve manje mladih, posebno u sredini sa poremećenim sistemom vrednosti. Prećutala je bitne momente, nazvala stvari drugim imenom, i po svemu sudeći, i te kako je precenila svoje znanje i sposobnosti.

Doduše, tačno je da se šetala hodnicima renomiranog evropskog univerziteta, ali u periodu od nepune tri nedelje, kada je pohađala kurs italijanskog jezika. Toliko o školovanju u inostranstvu.

Projekti istraživanja tržišta se odnose isključivo na anketiranje građana o potrošnji osnovnih životnih namirnica, dok ostali projekti podrazumevaju izradu seminarskih radova i obavljanje dodatnih aktivnosti na fakultetu. Hosting, naravno, nema veze sa informacionim tehnologijama, nego sa promoterskim aktivnostima, i to uglavnom suhomesnatih proizvoda u super-mega-giga samoposlugama. Uz dužno poštovanje, posao hostese i promoterke jeste sjajan način da se zaradi džeparac, ali za to postoji konkretan naziv. Čemu frljanje zvučnom terminologijom i izrazima koji su u ovom slučaju potpuno pogrešno upotrebljeni?

Kada kaže da se bavila ljudskim resursima, izostavlja da je radila jedino prijavu i odjavu radnika, kao što ne pominje da su ovi zadaci bili deo njenog sekretarskog posla. Takođe, menadžment prodaje je izrada faktura, a pozicija zamenika direktora je u stvari radno mesto asistenta vlasnika firme.

Što se tiče stranih jezika, engleski je učila u osnovnoj i u srednjoj školi. Nema veze, danas ga ionako svi govore perfektno. Ako upišeš filološki fakultet, ako plaćaš kurseve i privatne časove, blesav si. Sasvim je dovoljno da dokažeš sebi kako možeš da flertuješ sa turskim konobarima u Kušadasiju ili sa kasirkom na Zakintosu, i eto, imaš puno pravo da sam sebe proglasiš naprednim poznavaocem engleskog jezika. Ionako sve razumeš, samo imaš neku blokadu kada treba da progovoriš. Stvarno, sitnica! Šalu na stranu “haj i baj” nivo i stav “bio sam u belom svetu – nisam umro od gladi” ne znači da ti je poznavanje engleskog jača strana.

U CV-ju vidim isto to samo u skraćenoj verziji, uz dodatak škole plesa, kursa manekenstva i sviranja harmonike u detinjstvu. Podrazumeva se da su navedene stavke ubačene u sekciju obrazovanja. Sledi spisak interesovanja i hobija. Čitanje, fitnes, putovanja… Sve standardno, prekopirano i nepotrebno. Sa sigurnošću znam da se vlasnica ove impresivne biografije nije odmakla dalje od “Družine Pere Kvržice”, kao i da je aerobik batalila posle mesec dana. Eto zbog čega se naježim kada čujem da neko rekreativno bavljenje sportom naziva treniranjem. A što se tiče putovanja, da li uopšte postoji osoba koja ne voli da putuje?

Sada dolazimo do ključne stvari. Ima li smisla ne ispasti licemeran i otvoreno reći “Koje budalaštine!”? Ima, ako se radi o bliskom prijatelju. Ali ukoliko je reč o ljudima koji vam nisu toliko bitni, možda je najbolje pustiti ih da veruju u istinite laži, u nakićenu stvarnost i u svoja preuveličana dostignuća… Davanje dobronamernih saveta će vas u njihovim očima samo učiniti zlonamernom i zavidnom osobom, a rasprava će po svemu sudeći potrajati. Nerve ipak treba čuvati za važnije stvari.


Vanja Rajić Komplikovana i neodlučna, i dalje bezuspešno pokušava da smanji dimenzije svojih ogromnih očekivanja. Uvek traži, često pronađe, brzo se zasiti. Jede sir i čokoladu, nema običaj da se moli, a najviše voli da bude budna dok ceo svet spava.