Jedino nas krv ne spaja

Jedino nas krv ne spaja

Pre neki dan kada sam prelistavala stare albume sa slikama, probudile su se u meni i suze i osmesi. Kao da to nismo bile mi, a opet, to tako jesmo nas dve. I ne mogu da verujem da je došao i taj dan kada je mala, riđa beba sa đavolskim osmehom postala prava devojka, da ne kažem žena (jer mi danas to previše ozbiljno zvuči). Zajedno smo ćutale, učile prve reči, postale brbljivice, te opet ćutale. Zajedno smo se smejale, igrale večiti balet koji nam je obeležio detinjstvo. Zajedno se budile, kupale, svađale, plakale, a ipak smo uvek jedna drugu najbolje razumele. I možda vreme koje nas razdvaja odnosi saznanja o našim novim doživljajima kao i udaljenost, ali onu prisnost koju ti i ja imamo dok smo zajedno, kao da smo same sa sobom, mislim da nam to nikada i niko neće moći uzeti i da se to nikada neće moći izgubiti. Jer, od malena je u nama pušteno korenje koje je vremenom preraslo u drvo poverenja, iskrenosti i ljubavi.

Pregršt je uspomena koje delimo. Na početku su to bile naivne Barbie-kućice, potkrovlje tvoje kuće kao u nekom filmu, igra ratova u našim sobama, naša mašta koju smo zajedno razvijale, naša igrališta, serije i albumi pevača koje smo s ushićenjem gledale i slušale, samo su delić svega što čuvamo u našim srcima i onog što nas spaja i povezuje. Mogla bih naći deo nas u svakom kutku grada, na svakom koraku, ćošku gde sam se nekad s tobom smejala, prolazila, tražila nekog. Negde bih te, u nekoj ulici čula kako plačeš i govoriš da ne možeš više, negde bih videla sebe u suzama na tvom ramenu, negde bih osetila tvoj miris i okrenula se da vidim da li stojiš iza mene, a onda bih se razočarala. Stvari i ljude posmatrale smo isto, čak smo imale iste misli i težnje. Sanjale smo da ćemo se, i ako se razdvojimo, jednog dana naći na nekom boljem i lepšem mestu. Zamišljale smo taj susret…

Ponekad kad te vidim na ulici posle dužeg vremena, osećam se čudno. Čudno što izgleda da živim tako lako bez nekog ko mi je toliko važan, na kog sam toliko navikla, kog toliko volim. Vreme nam je u život unelo nove ljude, događanja, obaveze, promene. Mi smo uspele da se prilagodimo na suprotnim stranama, na svom putu života sa jednom uskom prečicom koja nas vraća jednu do druge. I vrlo često vidim kako je prečica prazna, u njoj svetli jedna lampa koja čeka… nas. I mislim da će svetleti sve dok smo žive, jer će uvek postojati naš put, naša prečica koja vodi jednu do druge, a mi ćemo se potruditi da je što više iskoristimo. Da se sastajemo, rastajemo, ali uvek iznova sastajemo, da joj vratimo život, smeh, bezbrižnost, vernost, utehu, toplinu i igru, mada danas malo ozbiljniju. Jer, ta prečica naše je prijateljstvo. I želim da znaš da ću ti uvek i u svakom trenutku želeti sve najbolje: da uspeš, da ne odustaneš, jer odustati za tebe pametnu, zrelu, sposobnu i posebnu je veliki gubitak, a vrlo često u svakodnevnom, običnom životu toga nisi svesna.

slika 122 Jedino nas krv ne spaja

Drži me za ruku i odaberi pravac. Lakše je kada smo zajedno

Ja ću uvek biti tu, čak i kada se budemo sretale u životnim epizodama i samo mahnule jedna drugoj u daljini, znaj da će te ta ista ruka danas-sutra grliti najjače i biti najveća uteha, baš kao nekada. Ti ćeš uvek biti ogledalo mog života, u trenucima kada izgubim sebe i odlutam, s tobom ću se setiti ko sam. Nemoj nikad da sumnjaš u sebe, sumnjaj u one koji te večito sputavaju. I vrlo često fali mi tvoj pogled, topla i iskrena reč, tvoje iskreno mišljenje i iskreni smeh. Fale mi oni naši napadi smeha i valjanje po podu. Fali mi kada u isto vreme kažemo isto. Fališ mi cela ti. Hvala ti što si obeležila veliki i značajan deo mog života, jer bez tebe, ništa ne bi bilo isto.

Ne samo da ću biti tu do kraja života, biću tu i pratiću te zauvek…

Za M.


Tara Đukić obožava Beograd, Lejdi Gagu, modu, osmehe svojih najboljih drugarica, kao i one kratke, a velike trenutke u životu kada shvati koliko je srećna. Veruje u ljubav jer ume da voli. Živi za dan kada će ostvariti svoje snove i biti uspešna, ispunjena žena. Svoje doživljaje i misli svakog dana deli sa svojim modnim blogovima I’m not a part of your cliche. I’m born this way. i Belgrade Fashion Love. Za sebe voli da kaže je glavna i odgovorna urednica svog tananog srca, rastrojenog uma i jedinstvenog života.