Odelo ne čini čoveka – istina ili mit

Odelo ne čini čoveka – istina ili mit

strana 1 od 3

Da odelo ne čini čoveka poznato je od kada je gavran pocrneo, iako se u današnje vreme čini da je značajnu ulogu preuzeo antipod ove narodne poslovice. Postavlja se pitanje – Ako odelo ne čini čoveka, zašto se, onda, na osnovu njega zauzima stav a neretko i donose zaključci o ljudima? Da li to odelo na neki način, ipak, čini čoveka? Ljudi su vizuelna bića i vole da vide divno uređeni park, interesantan nameštaj ili sunčano plavo nebo sa anđeoski belim oblacima. Vole da uživaju u lepom pejzažu slušajući poj ptica, a ne pored močvare gde krekeću žabe. Prirodno je, onda, da vole da vide i lepo obučenu osobu.

Priroda je, međutim, očigledno imala razloga da ljudi vide lepo. A čovek? Ako bismo se vratili šezdeset vekova unazad, šta bismo primetili da je čovek prvo shvatio kad je prvi put došao “svesti”? Odmah je video da je nag i požurio da se pokrije. I potom je prvi i najveći dizajner za njega stvorio i prvi odevni predmet. Postoji li, dakle, veza između onoga što se vidi i onoga što se “ne vidi”? Kažu da na Tajlandu sve izgleda baš onako kao što izgleda na razglednicama. Ali šta nam govori “razglednica” čoveka?

odelo ne cini coveka1 Odelo ne čini čoveka   istina ili mit

Neizbežno je da je “ono na nama” prvo što se i primeti na nama. Naravno da se ne formira mišljenje o čoveku na osnovu njegovog oblačenja, ali prva impresija svakako zavisi od njega, i ne samo ona. “Obuci crnu haljinu i budi dama”, rekla je francuskinja Gabrijela Koko Šanel kad je 1926. lansirala “malu crnu haljinu”. Jasno nam je kakvu je ženu imala na umu kad ju je stvorila, jer je ovaj slavni dizajner i modna revolucionarka itekako znala da svojim odelom poručujemo drugima nešto o sebi. Ali hajde da, najzad, odmotamo to klupko…