John Carter: Između dva sveta

John Carter: Između dva sveta

Fantastika kao da odumire kao žanr, posebno na filmu. Nekoliko epskih filmova kao što su “Gospodar prstenova” (The Lord of the Rings) i “Hari Poter” (Harry Potter), koji već pripadaju prošloj deceniji, bili su zasnovani na veoma poznatim delima dokazanih autora. Ostali filmovi, ako su uopšte i prikazani, nestali su u zaboravu. To ne bi smelo da se dogodi “Džonu Karteru” (John Carter).

“Džon Karter: Između dva sveta” zasnovan je na delu Edgara Rajsa Berouza (Edgar Rice Burroughs) koji se smatra utemeljiteljem moderne naučne-fantastike. Ova priča, objavljena još 1910. godine, nadahnula je velikane kao što su Artur Klark (Arthur Clarke) i Džordž Lukas (George Lucas). Na filmski ekran ova priča došla je zahvaljujući Endrjuu Stentonu (Andrew Stanton), scenaristi trilogije “Priča o igračkama” (Toy Story) i režiseru filmova “U potrazi za Nemom” (Finding Nemo) i “Voli” (WALL-E).

karter John Carter: Između dva sveta

Džon Karter nas vodi u vreme kada je mašta bila dovoljna razonoda

Film se vrti oko Džona Kartera, bivšeg kapetana južnjačke vojske u Američkom građanskom ratu. Niz okolnosti baca ga u središte sukoba na planeti Mars. Zaplet deluje veoma jednostavno, ali razvija se u zanimljivu priču sličnu “Zvezdanim ratovima” (Star Wars). S obzirom na to da je ratna priča, nasilje je naglašeno i prikazano bez ustezanja. Egzotični Mars pruža sjajan okvir za pustolovnu priču. Tu je čudna, tuđinska zemlja, neuobičajeni narodi i zapanjujući predeli, svedena tehnologija, zloslutna znamenja, svet koji umire, čiji mitovi i kulture nestaju. Ljubavni deo priče sasvim je bajkovit, pa se junak i princeza slučajno susreću i, naravno, zaljubljuju. Premda se može s današnje tačke gledišta oceniti kao naivno, pripovedanje u svakom svom delu ostavlja dobar utisak starih dobrih fimova. Vraća nas u neko prošlo vreme kada nisu bila neophodna zamršena objašnjenja za dobru priču.

“Džon Karter: Između dva sveta” možda nije proboj u sci-fi žanru, ali veoma lako i gotovo neprimetno ispunjava gledaoca. Film je iskreni omaž naivnijim vremenima kada su se snimali epski filmovi koje su mogli da gledaju i klinci i odrasli. Premda ga je kritika ispljuvala, dajte ovom filmu priliku da vas razonodi.


Joan Acosta odrastao je usred nedođije, daleko od svih, te se družio sa izmišljenim prijateljima. Do dana današnjeg, kriveći za sve “glasove u glavi”, menjao je poslove, od sistemskog inženjera, preko novinara, do plaćenika u državi Kongo. S obzirom na to da je internetski asketa, možda ima – a možda i nema nalog na Twitter-u.