Retrosamopovređivanje: Sigurno me je varao sve vreme!
E to je već eskalacija tripovanja. Možda i jeste, ali ne možete da se zakunete da je to bila neka plavuša. Ono što je najbolnije i što želi do kraja da bude doživljeno putem retrosamopovređivanja, jeste pomisao da mu niste bili dovoljni i da je tražio ne samo nešto drugo, nego nešto sasvim suprotno od onih vrednosti za koje ste mislili da su vam zajedničke.
Kajanje: Dođavola, zašto nisam glupa!
Ne bi vam bilo bolje ni da jeste. Uostalom, ko kaže da je plavuša glupa? Dobro, osim viceva. I ovde se rađa ideja – ako plavuše prolaze zato što svi misle da su glupe, to znači da je dovoljno biti plavuša i napraviti pomor u muškom svetu, jer od te plavoće neće ni da skontaju da imaju posla sa pametnicom. A muškarci mrze pametnice, očigledno je.
