Ljubavni odnosi su često neravnopravni. Više dajete, manje dobijate. Međutim, kad dajete sve, a dobijate mrvice, koliko ćete izdržati samo zato što ste vi ta koja voli, bine, ulaže i posvećuje se?
U suštini, najvažnije je kako se osećate. A da li vas sopstvena osećanja ispunjavaju toliko da njegova uopšte i nisu važna? I ako je tako, znate li da će se to promeniti? Nastupiće momenat kad će vam biti dosta toga i sve u vama će se pobuniti zbog tolike nepravde.
Teško da odnos u kome je on vama sve, a vi njemu ni izdaleka niste toliko važni, može da opstane, a da se sasvim ne izvitoperite. Da se odreknete samopoštovanja, snova i sopstvenih ciljeva i potrebe da vas neko voli i poštuje, da hrani vaš ego i vaša osećanja i da osećate da ste zajedno u tome.
Jer muškarac kome ste sporedni, kome je pored vas udobno, koji vas uzima zdravo za gotovo, prepušta vam sav emotivni posao i smatra da je dovoljno što je sa vama (iako može svakog trenutka da ode) nije u stanju da se ponaša prema vama tako da se osećate dobro.
