Sve je počelo sa zaljubljenošću, razigranošću i nastojanjem da se svaki trenutak provede skupa. Sve je bilo zabavno. I izlasci sa društvom i trenuci u samoći, otkrivanje intimnosti i otkrivanje zajedničkih interesovanja.

Pa je prošlo neko vreme. I ispostavilo se da je vama više stalo nego njemu. Ako vi ne inicirate neku akciju, druženje ili intimne trenutke, onda ih i nema. On izgleda sasvim zadovljan što se zabavlja i bez vas. Ide na koncert i ne pada mu na pamet da vas zove da idete zajedno. Ide na rođendan, utakmicu, pijanku. Odjednom ispada da je njemu sve drugo zabavnije od vremena provedenog sa vama. Pa čak i od seksa. Kao da bi radije radio sve drugo, sa svima drugima.

Zabavljanje postaje frustracija, poniženje, uvreda.

Ili doskorašnji drug u zabavi počne da vas smara i proganja. Ispostavi se da je užasno posesivan i nesiguran, da vas stalno kontroliše i nikad nije zadovoljan vašim odgovorima, pa počnete da ga lažete i kad idete kod drugarice. Jer je ljubomoran i na drugaricu, a i ko zna sa kim se vi sastajete kod nje. Izgleda kao da njemu nije ništa zabavno bez vas, a kad je sa vama, najzabavnije mu je da vas preslišava, gnjavi, ucenjuje, ispituje i pokušava da vas lobotomira na sve načine. Od prijatnog i zabavnog društva, postaje pijavica, smarač, ludak i nasilnik.

Zabavljanje sa njim postaje sve drugo, osim zabave.

Kao da veza, pa makar i najpovršnija, nije sama po sebi dovoljan izvor frustracije, ljudi nekako uvek uspeju da unište svu zabavu.

Kao da se ono što je zabavno, zbog čega inače počnete da se zabavljate, potroši i postane dosadno.

Kao da se dosada najbolje prevazilazi surovšću, nepoštovanjem, manipulisanjem i maltretiranjem.

Ili je to ono što je ljudima suštinski najzabavnije.

Pa tek kad prođe ono vreme u kome su morali da budu uljudni kako bi nekog pridobili, oni se opuste i počnu da uživaju u pravoj zabavi.

Samo što to ima svoje ime i dijagnozu.

Samo što izgleda da smo svi malo uvrnuti.

Blog Dating Kad zabavljanje više nije zabavno

Na početku, zabavna je sama činjenica da smo zajedno. Kako zabava preraste u obavezu, smaranje, sumnjičenje, opterećivanje i optuživanje?

Setite se koliko brzo je poslednje zabavljanje prestalo da bude zabavno i postalo opterećujuće, zahtevno, iscrpljujuće, dosadno i izbezumljujuće.

Možda nam treba drama, da nam drži pažnju.

Ponekad možda želimo i malo tvrđe sadržaje, pa se upuštamo u trilere, komedije, horore i pornografiju.

Ljudi često nisu u stanju da zabavu shvate ozbiljno i da se u njoj angažuju, kao što se angažuju u drametini.

A zabavno zabavljanje je ozbiljan posao.

Traži osmišljavanje, koliko i spontanost, akciju, koliko i reakciju.

Traži opuštenost, prisutnost, poverenje i razigranost. Traži kreativnost i talenat.

Nekako je lakše prepustiti se šablonu dramljenja, otpora, sumnjičenja i patnje, jer tu znamo na čemu smo. Niko ne dovodi u pitanje naš kapacitet da budemo idioti. To je lako. Samo ne uradiš ništa i očekuješ da te partner obožava, da te sluša i ispunjava ti želje.

Sve zabavno je daleko složenije.

Da plačemo, možemo zbog svake gluposti.

A da se smejemo i uživamo možemo samo kad smo stvarno srećni.


Aleksina Đorđević

Editors choice