Nema žene koja nema to iskustvo – zaljubljivanje u muški potencijal. Ona vidi šta bi on sve mogao da bude i postigne, ako bi koristio svoje kapacitete, ako bi se osnažio i ohrabrio tako što bi posatao svestan svojih mogućnosti, preuzeo odgovornost i stupio u akciju. Zapravo, ona vidi materijal sa kojim može da radi, da ga kroji, oblikuje i usmerava, naravno, za njegovo dobro. Jer ona već zna kakav je on duboko u sebi i već ga voli zbog toga, samo još on to treba da shvati, da zavoli sebe i da se ostvari. A ona će mu pomoći – sa čekićem u jednoj, makazama u drugoj ruci i spremna da ga nežno pogura kolenom u leđa, svaki put kad on zastane zbunjen i nesiguran.
Zašto joj se ne prepusti? Zar ne vidi koliko je to dobro za njega? Koliko je razumno i mudro, izazovno i kreativno?
Ne, ne vidi. On vidi naoružanog siledžiju, koji pod izgovorom ljubavi hoće potpuno da ga promeni. I šta onda uopšte voli u njemu, kad ga ne prihvata takvog kakav je? A takav kakav je, očigledno nije dovoljno dobar ni za šta… I onda se ukopa u mestu i počne da njače i ne pomažu ni štap, ni šargarepa, ni siledžijstvo, ni nežnost, ni ljubav, ni razumevanje.
