Kada te zaboravljam

Kada te zaboravljam

strana 1 od 3

Dve barske stolice stajale su sa obe strane kamina. Na jednoj je stajao nespretno složen mantil, a na drugoj tek načeta boca crvenog vina. Između, na sredini, dok su varnice prkosile svojim sjajem zvezdama na ponoćnom nebu, u dugačkoj crnoj haljini stajala je ona, jedna koja je nekada volela.

istupi iz kolektivnog zaborava Kada te zaboravljam

Misli su joj bile nadahnute nekom neobičnom prazninom, u njenom životu je postojao neko o kome bi često pisala, taj neko odavno nije predmet njene mašte, želje i strepnje. Ipak, među njenim rečima je živeo i odjednom samo nestao. Iz stare fioke je izvukla beli papir i olovku iz tašne, i znala je – neke priče se završavaju tek kada na njih zaboraviš. Vreme je bilo da završi i priču o njemu.