Kada ti njegova izvinjenja ne znače ništa

Muškarac koji ti se ko zna koji put zaklinje da će se promeniti i više nikad neće uraditi tako nešto (prevariti te, napiti se, udariti te, prokockati tvoj novac, a možda i sve to zajedno, a možda i nešto peto i šesto) ume da bude veoma ubedljiv – on plače, preklinje, moli za oproštaj, priznaje da je budala, grešnik, ludak, da je mnogo pogrešio i da se užasno kaje, dok istovremeno emotivno ucenjuje. Govori ti da ne može da živi bez tebe, da ne zna šta bi radio, da bi bez tebe sve bilo besmisleno i da bi on bio izgubljen, a ako to ne postiže efekat, on preti da će se ubiti i okončati svoje muke i osloboditi te takve bede kao što je on. On ume da te uplaši, uceni i izazove tvoje sažaljenje i pozove se na tvoju velikodušnost i osećanja koja gajiš prema njemu na najmunipulativniji, najdrskiji i najsebičniji način. U blažoj varijanti, beznačajna izvinjavanja tiču se ponašanja koje ti želiš da on promeni – da te ne ignoriše u društvu, da ti odgovara na poruke, da pokaže bliskost i na druge načine, osim u krevetu. U tom slučaju, ti tražiš od njega ono što on nema i ne može da ti pruži – ljubav i uvažavanje – a on se bezvoljno izvinjava što to ne može da ti da, mada u ovim slučajevima obično preovlađuje njegova ljutnja što ga uznemiravaš.
Ako se često izvinjava, verovatno te često povređuje, bilo zato što te pogrešno shvata, ili što mu nije dovoljno stalo, ili što ne prihvata koncept veze koji je tebi primaran. Ali tu se opet postavlja pitanje gde si ti u svemu tome? Jer tebi nije potreban muškarac koji se izvinjava, nego onaj koji nema mnogo razloga da ti se izvinjava, jer te i ne povređuje.
Zato ti je potrebno da te nešto podseti – nije svako izvinjenje prihvatljivo.