Kažu da nema većeg komplimenta za jednu ženu od onog koji joj je udelila druga žena. Mi smo sklone da primetimo sitnice – od frizure, preko šminke, pa sve do cipela. Ali koliko je zapravo tačno to da su najiskrenija baš ona laskanja koja nam upućuju pripadnice našeg pola?
Zamislite sledeći događaj. Ujutru odlazite do prodavnice u ispranoj trenerci, jako malo ste spavali prethodne noći, podočnjaci dominiraju vašim licem, neočešljani ste i kosu ste skupile na temenu u labav rep. Još uvek zevate i dok čekate u redu na kasi da platite hleb, mleko i nekoliko čokoladica, u prodavnicu ulazi vaša poznanica. Nju srećete na fakultetu, u gradu, uvek nešto kratko proćaskate. Prilazi vam sa toliko pravom i sjajnom kosom da ste gotovo oslepeli, lice joj nema ni jednu jedinu poru, razdragano vas pozdravlja i kaže kako divno izgledate. Dok gledate u svoj nesavršeni manikir, zbijate kratku šalu na račun svog jutarnjeg izdanja, obe se cerite tome, prodavačici kažete da zadrži kusur i kao furija napuštate objekat.
Poznat pogled?
Dok se penjete stepenicama ka svom stanu razmišljate o tome da li previše dramite oko svog izgleda, iako ste se se pogledali u ogledalo i znate da vam dan definitivno ne spada u one bolje. Makar što se vizuelnog dojma tiče. Ili je vaša poznanica zapravo svojim komplimentom samo želela da naglasi sve vaše nesavršenosti? I da vas postidi? Žargonski rečeno – da vam spusti.
Ma, kod nas žena to nikada nije prosto i nikada nismo načisto sa tim šta jedna drugoj mislimo. Iz prethodne rečenice ću izuzeti one prave, izuzetne i posebne pripadnice naših redova koje su svesne sebe. One sa ponosom nose svoje obline, kilogram viška ili manjka, kompleksi su njima nepoznanica i pucaju od samopuzdanja. E, od njih možete očekivati brutalnu iskrenost. U njihove komentare nikad ne sumnjajte. One su zadovoljne sobom i nemaju potrebu da vas lažu. Ukoliko ne misle da ste lepe, neće vam to ni reći.
Ali, nažalost, one su u manjini. Sujeta kod nas žena je jedan specifičan fenomen koji zahteva podrobnije objašnjenje i dublju analizu. Nikako ne razumem kako to jedna devojka u drugoj vidi konkurenciju? Pobogu, ima dovoljno garderobe, cipela, momaka, mesta za sve nas na ovom svetu! Često kada sam u gradu, imam osećaj da nožem mogu preseći tenziju u vazduhu. Zajedljivi pogledi se lepe, varnice pršte na sve strane, zavist izbija iz očiju. Ali sve se ljube, hvale jedna drugu, a čim okrenu leđa kreće ogovaranje. A onda, sutradan po društvenim mrežama, pljušte slike i srca, ne zna se ko tu koga više voli i ko se kome više divi. Da nisam videla, možda bih i poverovala u sve to.
Jao slatka moja, tako kažeš?
Posebna su priča one devojke koje su uvek debele, kojima nikada ništa ne stoji lepo, kojima je sve tuđe uvek slađe. One obično dave sebi najbliže pitanjima kakva im je danas kosa i da li im se cipele slažu sa senkom za oči. Vrlo dobro znaju istinu da je na njima sve savršeno, ali moraju to i da čuju da bi nahranile svoj ego. Duboko su nesigurne i obično imaju idole koje kopiraju. Njima se istovremeno i dive i zavide im. One su iznuđivanje komplimenata uvežbale do tančina.
Nisam najsigurnija u žensko-ženske hvale. Mada, nemojte ih prihvatati sa rezervom. O sebi i drugima uvek govorite lepo. Samo nemojte preterivati. Sve što je preterano škodi. Samo budite posebne. Na stranicama ovog magazina sam pročitala da kako zračiš – tako i privlačiš. I u tome je cela suština. Privući pažnju jedne žene je izuzetno. A dobiti iskren kompliment – neprocenjivo.
Izvori fotografija:vesti-online.com, artgide.com, radioromantika.rn
Ana Petković voli sunce, ljubav joj je glavni pokretač, a inspiraciju nalazi u sitnicama. Malo joj je potrebno za sreću. Život grli obema rukama. Menjala bi omiljene cipele za kutiju Medenog srca ili kesicu Čoko smokija. I da, misli da zna sve k’o matora.
